недеља, 03. фебруар 2013.

Драган Јовановић Данилов


Светска економска криза у Београду 

 

Снежни дан, завејан парк између зграда.
Неколико дечака из Дома за слепе
пуни неизрецива, младе среће,
трче за лоптом у којој циличе звонце.

Задрибанда паса, опасних, разједињених,
ничијих, улеће у контејнере и гости се костима
и јучерашњим хлебом; ови глобтротери једу
разумно, не смућује се никаквом страшћу,
као да светска економска криза није доспела и до нас.

Додајемо овом призору још један детаљ:
кокош којој је домаћица отфикарила главу
дивља по оближњем дворишту, остављајући
полоковски цртеж у снегу.

Очи наше све то виде; у самотном сутонском
часу седимо крај ватре, на концу овог
избрисаног дана; у близини, неко је испустио душу;
душе и тела наша бедна живи су све док речи
још уносе немир у њих.

Нема коментара:

Постави коментар