Награђени на конкурсу Кк 21, 2021.

 

1.     Прво место: 

ВАТРА

 

Капија се сама отварала

од његовог звиждука у предвечерје

недра ми се шећерила

при помисли на његове велике шаке

на његова плећа што су се сударала

ко пар најбољих волова у јарму

О како бих се ко ласта

шћућурила испод те кошуље

на којој дугмад од снаге пуца

свањивала на грудима што су два бедема

која супиру моју дивљу жељу

да не поплави село

 

При помисли да му срце слушам

мирише ми жудња

на лист розетле у слатку

У стомаку толико жара

да бих хлеб могла да испечем

Отац је два пута коње презао

да ме у град лекару води

најбољу комовицу из дудовог бурета точио

а не зна да ми од ове ватре

неће ни лекар ни комовица помоћи

Бог с тобом дете

јесу ли те у порти о Светом Илији урочили

говорила је мајка и угљевље гасила

Стиснуто машицама на дну воде

шиштало је као јара

стегнута мокрим бутинама

 

Аутор: Биљана Станисављевић, Параћин

 

  Друго место: 

ВЕЧНОСТ 

Ћутао сам у тишини
Да светлости чујем зубље
Спрам тренутка,
Да осетим
Да постоји нешто дубље.

Жал је ока
Срца жељу
Својим шумом преварила
Спрам тренутка у ком јесмо
Блажена је вечност мила.

Аутор: Милан Бајчета, Пљевља, Црна Гора

  Треће место: 

СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЗИДОВА

 

Свакога дана гласови цуре са друге стране

Зидова. Звукови пролазе кроз циглу. Ништа

Није непробојно. Одзвања центрифуга веш

Машине, чују се препирке и дирљиве изјаве

Из дубине стана. Свакога дана несвесно

Узимамо делове туђих живота. Иза

Осветљених прозора постоји предграђе

Таме. Са друге стране неко се бори. Неко

Тражи излаз. Са ове стране је паучина

По ћошковима, белина носи трагове немара.

Са ове стране сам склапао прве речи,

Тако кажу сведоци. Затим су ме стрпљиво

Рањавале деценије. Са ове стране гласовима

Храним зидове. Са ове стране се знојим;

Покушавам да откључам песму.

Аутор: Марко Поропатић, Београд

 Похвале:  

ЛУДАРЕ ГЉИВЕ

 

О, каква ноћ, јутро у ствари

са земљом мешају чај ми травари

да ме просветле, да ме оживе

дају ми пресне лударе гљиве

 

Крепе ме кишнициом,  онако бљутавом

Боже опрости, твом рабу мутавом

прозукло трепери кастрено пруће

далеко биле, лепе им куће

Копчају, шњирају, шарене тунике

на челу облоге презреле бунике

за глувим ноћима, брљаве дани

росуљом потком oдувек ткани

 

Заседа високо веће злих стараца

мемљива дружина, маторих јараца

већају данима, обрве смуде

шта ли ће са мном, чудом се чудe

Јавља ми ветар, нуди ми јемствo

дангуба каже има првенство

затворим очи вирим кроз прсте

кропе ме водицом, потом се крсте

 

Кад виде не могу да ме расколе

потрују керове, мене опколе

баш када заспим у ситне сате

тад ме на превару живог ухвате

Кад више не могу рђав да зборим

кад само трепћем  једва таворим

чекају да заспим у ситан сат

дођу на превару сломе ми врат

 

О, каква ноћ, јутро у ствари

са земљом мешају чај ми травари

да ме просветле, да ме оживе

једино могу лударе гљиве

Аутор: Драган Величковић, Сејаница, Грделица

  

САЊАЈ МЕ СЕСТРО

Капљем млеч

у твоје унутрашње ухо

Капљем у спољашњи свет

где те будим

да будеш моја равнотежа

Лијане из твог пупка

до сунца

као мрежа

топе скелете анђела

Њихова густа смола

недри ти на образима

од плиша

пурпурне снове:

Паунови

гнезде се у млеку

Тиха је као нада

и без бола

Њена цваст – дечија глава

клија и дише у мојој кошуљи од зове

Тиха је

као нада

Спава

Аутор: Бранко Јечменица, Уб