петак, 28. фебруар 2020.

Предраг Бајчић (1936 – 2000)


Ти моја бивша и будућа моја

Хтео бих да облак претворим у сребро
Док луди жрвањ, времена ме мрви,
Због тебе, моје украдено ребро,
Због тебе, слико од меса и крви.

Носим те у свакој ћелији док јутра
Зову ме некуд у даљине плаве
Данас си лепа, још си лепша сутра
Кад изненада изникнеш из траве.

Носим те у сну и у свакој речи
Грлећи те сву ноћ над звезданим сводом.
Твој глас ме вазда рањава и лечи
Док вином нудим и најслађим плодом.

Нудим те песмом и мирисом цвета,
Нудим те сунцем и пијем ко нектар.
По недрима твојим анђео се шета
Ти, пролеће моје што личи на ветар.

Ти, суза с којом ране видам,
Ти, жица златна у сваком плетиву,
Кад те нигде нема, ја те с неба скидам
И у мислима те претварам у живу.

Па кад васкрснеш из дугиних боја
У свемирској ватри што се укруг врти,
Ти, моја бивша и будућа моја,
Љубићу те нежно од песме до смрти.

Антологија љубавне песме – Скаска за бескрај и безмерје
Дом културе Ивањица, 2017. год.

 Објавио песничке збирке: Зови ме именом ветра (1972), Зов сунца (1976), Славуј на откосу (1980), Челом према земљи (1981), Вашарлије (са Владом Илићем, 1982), Огањ кише (1986), Птица у лобањи (1992), Зов духова, збирка приповедака (1984), Жетва на оглавку, новела (1997), Лавеж смрти, роман (1998), Богданово ратно раскршће, роман (2000). Био је члан Удружења књижевника Србије. 

понедељак, 24. фебруар 2020.

Дарко Јововић (1966)














Обнављање траве

Свакога љета
Негдје око Петрова дана
Док сам одрастао
На обалама Злоречице
Гледао сам како косачи
На мобама
Сарањују траву
Слажући је у големе откосе.

Гледао сам како послије косидбе
Окупани сунцем
Пјевајући
Долазе до ријеке
И како своја знојна тијела
Предају вировима
Мамећи хладноћу на свој умор.

Гледаомсам их како
Пресијецају брзаке
И разгрћу ријеку као што
Младост разгони смрт.

Гледао сам како се вриједне пластиље
Диве њиховој мушкости
И како стидне погледе
Обарају на њихова тијела
Једва чекајући да падне ноћ
Да откоси повуку влагу
И да своја тијела
Утопе у жуљевите руке.

Данас гледам протиче ријека
Жедна љубави
Гледам како мирују вирови
И како ливаде урастају у трње
Док косачи и пластиље
Почивају на гробљу
Гледам какоиз њихових тијела
Расте трава
Коју нема ко да покоси.

Као да ме нема

Голем чизма ријечи дроби
А мене као да није
На небу јече прадједови
Уткани у моје погибије.
Пуста остаје земља света
Словенска душо несавита
Нестају поља сунцокрета
Пјесма беспућем скита

Сјеме мрзне у њиви
Вјечита зима се спрема
Чини се да смо живи
А мене као да нема.

Пуста жеља

Кад си се послије много година
Вратио у завичај
Хтио си да заплачеш
Над колијевком
Из који си отишао у свијет
Жеља ти остаде пуста
Туђина ти сузе испила.

Очев аманет

Синови су рањеног оца
Послије битке са Вучијег дола
Питали су га
Има ли шта да им поручи
Прије него што испусти душу
Отац изусти да би једино волио
Да му синови не иду
Преко прага
Преко којег
Никада нико њихов
Прекорачио није.

Вечерас хоћу да се волим

Вечерас хоћу да волим
Да будем у трави цвијет
Вечерас хоћу рукама голим
Од љубави да правим свијет.

Вечерас хоћу да живим
У пољупцима да ме има
Вечерас хоћу да се дивим
Малим и великим љубавима.





уторак, 18. фебруар 2020.

Љубав у разним облицима


ИЗ ЗБОРНИКА
Пјесници који додирују љубав IX
Мркоњић Град, 14.2.2020.

Заступљени чланови Кк21 из
Смедеревске Паланке

НАЈЉЕПШЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ – ДИПТИХОН
Живомир Мића Стевановић

НАША СВАДБА НЕК БУДЕ ЗА
ПРИЧУ

Када јутром ја очи отворим
тад почињем да се за теб' борим
целог дана ја ти срећу желим
у љубави с тобом да је делим.

А твој поглед не могу одбити
целог дана желим с тобом бити,
да шетамо поред реке мале
и да љубим твоје очи плаве.

А кад умор обоје нас свлада
под нама је мекана ливада,
свежа трава и мирисно цвеће
од нас нама никог с више среће.

Прилегнимо нек се душа смири
нек видимо звезде усред таме
крај нас ветрић слободно нек пири
усрећимо нас и наше маме.

Наша свадба нек буде за причу
двоје младих волели се јако
нек дечица ко печурке ничу
пожели нам моја стара мајко.

КАД ПРОЛЕЋЕ СВЕ ЖИВО
ПОКРЕНЕ

Ти ме пратиш као сенка моја
прејака је драга љубав твоја,
дал' ћу моћи ја тебе да пратим
и за љубав, љубављу узвратим.

Кад пролеће све живо покрене
планиро сам да дођеш код мене,
да живимо вечно у љубави
стално су ми те мисли у глави.

Колико ће тада среће бити
не могу ти песмом описати,
убеђен сам да ће потрајати
све до краја док ћемо дисати.

Ако на то и ти будеш спремна
дођи одмах немамо времена,
да нам љубав наша срца лечи
да нас нико у томе не спречи.

Да нам здрава срдашца остану
да дижемо нашу омладину,
са ћеркама и са синовима
да се с њима подичимо свима.

НАЈОРИГИНАЛНИЈЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ
Милко Стојковић

ЈЕДАН МЛАДЕЖ И НИЧЕ

Није ме занимао тај твој Ниче
Док слушао сам укус коже твог голог стомака
Више сам волео кад те браним од туге и мрака
Па само јецаја памтим таласе, а избрисао паметне приче

Узалуд си ми објашњавала колико је познавање Ничеа важно
Измаглило је, остала жеља за младежом под левом ти дојком
заљубљен у оно што се не може осликати словом и бројком
знање у пиће жедна земља, док мириси твоје коже ковитлаће снажно

Не могу да верујем да си тог Ничеа толико знала
Пре бих рекао да си измишљала
Док ја сам љубио твоје милогледке грмљавином и сневом
И тај магличасти младеж под сисом ти левом!


НАЈРОМАНТИЧНИЈЕ ЉУБАВНE ПЈЕСМE
Марија Поповић 

САЊАЈ МЕ У ЗОРУ

Сањај ме у рану зору
Сањај, знам да желиш да сам ти близу
Осјети у сну сузе и пољупце моје у низу.

Нека пољупци и сузе моје
Умију твоје лице
Сањај да ти летим попут птице.

Сањај, сањај ме само у зору
Сањај да уљепшаш себи дан
Бићеш срећан иако је то само сан.

Сањај, додирни ме, срећан буди
Знам да за мном жудиш

И желиш да се поред мене будиш.

НАЈЕМОТИВНИЈЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ
Љиљана Милосављевић

ЉУБАВ ЈЕ ЧИНИ МИ СЕ

Знам ли ја колико пута
мостом годинама прођеш
са нежношћу саопштаваш
ограду занесен загледаш
шипке често разбројаваш

Погрешила пре тебе нисам
све су као некада на броју

Дуго ти је душо требало
да угледаш и препознаш
над реком пољупце скрите
што сам их оставила за
месечних ноћи лутања

Са чежњом далеком чекаш
насмејану да ме угледаш

НАЈЕМОТИВНИЈЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ
Милован Мићо Петровић

ЉУБАВ У ОЧИМА

У сазвежђу љубави
Лепотом душе и тела
Топлином срца што куца
Љубав се рађа у очима.
Без љубави све је туга
У срце моје што је стала
Животоком који стазу нема,
Да оствари животни сан.
Не ломећи срце моје
Што рањено крвари
Неоствареним жељама...
Сјај сусрета очију казује
Да љубав станује у венама,
А ТИ у мојим мислима...

„ПЈЕСМА У ЦВАТУ“ (ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА ЗА МЛАДЕ НАДЕ
                                  ЉУБАВНОГ ПЈЕСНИШТВА)
Тања Радивојевић

ЉУБАВИ

Љубави,
немој да ми одеш пре зоре.
Погледај, поред тебе лежим,
погледом све твоје боре бележим
да не заборавим ако случајно одеш...

Љубави,
сачекај са мном прве ласте.
Знам, брзо ће оне доћи.
Можда ове године мало касне,
али не, немој ни са њима поћи.

Љубави,
сачекај оно Сунце жарко.
Сви кажу да је љубав лепша тада,
јер нам се образи зарумене јарко
само морамо бити опрезни да нам срце још више не страда.

Љубави,
а да останеш и док лишће не промени боју?
Да заједно гледамо кишне капи на прозору,
док радио свира ону омиљену моју,
и ми склупчани једно уз друго, чекамо нову зору...

Љубави,
остани и да видиш како правим у снегу анђела.
Сигурна сам да ће ти се свидети.
Само остани док тло не прекрије боја бела
Јер другачије нећеш видети...

Љубави,
остани ипак вечно са мном,
да не измишљам више разлоге било које
Све се своди на „волим те“. Прави разлог ето то је.

НАЈОРИГИНАЛНИЈЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ НА ТЕМУ КОНКУРСА
Никола Перић

ТИ СИ

Ти си она блага језа тренутка
када ми неко рече
да сам добра особа.
Ти си поглед оне предобре бабе
која ми изнесе послужење
у њеном погледу ухватих
прави дух Србије.
Ти си као она девојчица
која је упирала прст на мене
током целе славе се драла 'чико,чико!'
Ти си секунд у коме могу
израчунати 777 на квадрат.
Ти си снага, мене, шумадијског 'ајдука
и звезде које сијају у ноћи
кад долете у опсаду Смедерева
три месеца након што је
преживео мртву шибу.
Ти си она савијача
коју је спремала моја баба Љиља.
Ти си онај летњи тренутак
у воћњаку, ухватљив,
али несхватљив;
у коме се хвата и схвата
претходних 200 година
и осећа ритам Kосмоса.
Ти си одјек првог гласа
женске групе 'на бас',
одјек у долини Груже,
где играју беле виле.
Ти си чај од 33 траве
који је справљао монах Никанор,
који је лечио и од болести
за које се није дотад ни знало,
а за који ће поново сазнати рецепт
онај
који у души наслути где је био
разрушен манастир његов.
Ти си тријумф врлине људске.
Ти се моменат у коме се види
да је Бог у човеку
јачи од животиње.
Ти си трен у коме вреди!!!
живети до краја живота!
Ти си....ти си......

Сваке године се зашарени Фб дипломама поводом конкурса који распише Клуб умјетничких душа из Мркоњић Града. Како домаћини написаше: Захваљујемо се свим пјесницима који су учествовали, а посебно онима чије смо пјесме изабрали да равноправно стоје једне поред других без обзира на наше одреднице у именовању истих. Наша љубав у очима и Ваша у пјесмама ту су се негдје поклопили или како би рекао наш пријатељ Милован Мићо Петровић из Смедеревске Паланке у истоименој пјесми: ,,ЉУБАВ У ОЧИМА“ - У сазвежђу љубави/ Лепотом душе и тела/ Топлином срца што куца/ Љубав се рађа у очима.
Маратонско читање, брзина обраде и формирања Зборника сигурно спада у посебност овог конкурса да што брже понудимо једну нову пјесму састављену од свих пјесама од којих ниједна није иста, а све су исте јер пјевају ,,Љубави“.
Честитамо организатору на истрајности и великом труду! Лепо је што имају подмлатка и песама за свачији укус. Наравно и зборник у електронсклој форми је добро дошао. За све то не постоје границе, ни поштански шалтери, само љубав!