недеља, 12. јун 2016.

Радомир Уљаревић (1954)

И СТАРО И НОВО

престижу нас теме
из којих се изашло

из којих се вратио очај
мајка свих рађања

из ког је порођено
и старо и ново

и будуће које је дошло
али ми још о томе не знамо

читамо тај благи рукопис
уживајући властиту спорост

НАШИ ДАНИ

колебљиви су наши дани
прошлост је очврсла

загледани унутра
провирујемо у бескрај

прозор према ништавилу
зауставља дах

и стојимо и гледамо
ни на чем стојимо и ништа видимо

тек сјенке из којих долазимо
и у које поново улазимо

Из књиге песама ,,Школа одучавања” Архипелаг, Београд, 2015.
Политика, субота 11. јуни 2016. (Културни додатак)

ТА ИСТА РЕЧ

још каткад отмем
какву голу реч
солим је данима
пресујем пробадам
вадим је отварам
проверавам
на уста њена
уста приљубим
и дах јој
удахнем

потом та реч
мене под пресу враћа
и кап по кап из мене
живот цеди.

(Творац града)


Песник и издавач, рођен у Равним гомилама, село Врбица, код Билеће. Живи и ствара у Подгорици.