недеља, 25. децембар 2016.

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ (1952)


ТАКМИЧЕЊЕ

Путујући по свету, наиђох на једну, необичну земљу. Мештани, који ме срдачно дочекаше, рекоше ми да своју домовина зову Фарсија и да је на њиховом континенту, позната по узгоју расних оваца. Игром случаја, баш тада, у овој богатој, сточарској земљи, одржавало се такмичење у шишању ових свиленоруних створења. Такмичење је организовало њихово удружење ФАРСА (Фармерски савез), а под покровитељством МУЗОФ-а (Међународно удружење за заштиту оваца Фарсије). Ова прича заголица мој авантуристички дух и ја кренух са пастирима који су ми то саопштили, да одгледам ово интересантну представу, ћаскајући с њима успут. И тако, реч по реч, стигосмо до полигона на коме се одржавало такмичење.
Свуда уоколо мирисала је сочна, бујна трава, у долини жуборила за ову прилику најбистрија река, а планински лахор је лелујао столетну шуму. Било је као у бајци. Докле вам око сеже и ум може да замисли, непрегледна зелена површина белела се и таласала од фасцинантне масе оваца. Пошто су домаћини из удружења ФАРСА и почасни гости фестивала из удружења МУЗОФ заузели своја места, водитељ програма прочита додатно обавештење да ће се шишање обављати новим машинама светске марке, које су као поклон донирали људи из МУЗОФ-а, па ће шишање протећи безболно. Овце, ко овце, одмах пристадоше, међутим, неки овновипредводници се побунише, јер су научили на наше домаће маказе, па немају поверења у ову белосветску технологију, али им организатори објаснише да ће се много боље осећати када их ошишају машинама високог стандарда (машине су биле компјутерски програмиране) и да просто неће ни осетити да су ошишани. После краћег убеђивања овнови пристадоше и такмичење је могло да почне.
Као по некој команди, све овце стадоше у ред за шишање. Такмичари
шишачи, узевши у руке ово најновије чудо светске технологије, заузеше своје позиције, а све овце онако у реду чекаху да их олакшају терета, који су годину дана неговале и верно чувале за ову прилику. Иако су сви шишачи имали оштре и квалитетне машине, само спретност њиховух руку уливала је поверење овцама које су биле у њиховом реду, а било је и оних шишача који су после банчења под шатрама, онако пијани, невешто покушавали да укључе своју електронику, стварајући панику код оних који су имали ту несрећу да буду њихови клијенти. Такмичење у шишању је трајало онолико дуго, колико је било потребно, да се, онако натенане, ошиша и задња овца.
У једном тренутку изби свађа између младих и старих шишача. Млади шишачи се побунише, зато, што ови старији журе и грабе да ошишају много
више оваца од њих, а сви знају да на својим залихама имају толико вуне да је ни њихова праунучад не може у плетиву потрошити, а они, млади шишачи, тек требају да стварају залихе.
Наравно, препирка се смири интервенцијом људи из организације МУЗОФ, те на крају, када је и задње руно спаковано у за то одређени контејнер, сви су коначно могли да одахну и на миру сачекају одлуку жирија.
Шишачипобедници, добијали су вредне награде дипломе и похвале са великим печатима МУЗОФ-а, ошишаним овцама и овновима како закон налаже, на оба ува прикачише бројеве, као знак лојалности удружењу, а овновима предводницима, као гратис, за награду дадоше најзвучније меденице, да би јасном звоњавом, као гласноговорници са поносом водили своја стада и као верни сарадници служили својим пастирима.
На крају, председник удружења ФАРСА одржа један врло леп и срцепарајући говор, обративши се лично овцама и овновима:
Драги моји учесници фестивала, желим на крају да вам се захвалим на примерном држању и лепом понашању. Жао ми је што је ове године испаша била под рестрикцијом, јер је траве било у дефициту, али, од јесени и током зиме, уз обилату помоћ људи из МУЗОФ-а, биће вам обезбеђена сигурна и обилата исхрана. И још нешто, рече размишљали смо да се ово такмичење прошири и добије културну конотацију, па би сте ви, драге моје овце и овнови, који покажете лојалност удружењу и будете достојанствено ошишани, имали право да се такмичите у једној спектакуларној дисциплини, то јест, у блејању. Тако ће ваше блејање дати нов уметнички дух овој нашој манифестацији, а поједине и поједини од вас, уздићи на заслужени пијадестал. Зато, од сада, вежбајте ваше гласовне способности, слушајте пастире и сањајте о успеху, можа ће баш вас запазити људи из шоубизниса нашег удружења ФАРСА и одредити вам славну каријеру.
Стајао сам са стране и дивио се, док су ова питома и ошишана створења спонтано блејала у знак одобравања, а пастири громко аплаудирали. Занесен овим призором, здушно им се придружих аплаудирајући, с уверењем, да ћу и идуће године поново пропутовати овом земљом и са уживањем присуствовати овом спектакуларном догађају.
(СРЕБРНА  ДИПЛОМА ЗА КРАТКУ ПРИЧУ)

петак, 23. децембар 2016.

МИЛИСАВ МИЛЕНКОВИЋ (1939)

ОДИСЕЈ СЕ НЕЋЕ ВРАТИТИ

И видех
Итака-краљевство моје
У пламену мржње сагорева
Винограде и маслињаке
Комшије једни другима
Ватром клетвом
Секирама и другим хладним оружјем
Затиру у корену
Вино из бачви просипају
И опојне реке теку улицама и пољима
Сву рибу потроваше
Или праћкама изловише
Глад и болести
Размењују се за гашење осмеха
И потомства

Ено већ су и на жене децу и старце
Обневидели насрнули

Не могу да им довикнем
Не могу да их одвратим
Еј браћо Грци
Ви од овог и оног света
Застаните
Своје дарове из уста аждаје
Не можете избавити
Ни стоку чељад и гробове
Сачувати
Ако крв своју не укротите
И милост једни другима
Као узглавља
Не прострете

Мала и нејака је
Земља и моја и ваша
Да просуто зло
Као змијски отров
Као лаву вулканску
Може на један оброк
За ово помахнитало време
Да прогута
А да се не задави

Сунце самртно залази
На Западу и тоне
Да се не поврати
Да не засветли сутрашњом надом
Ни топлином
Да вас огреје браћо Грци
Потомци богова да останете

Окрените се оном
Што светли у вама
Те Зевса скините са престола
Одакле господари
Обећавши краљевску круну
Сваком од вас
Ако победи ако буде најјачи
Ако буде најбољи са стрелом и мачем

Излагао вас је
Да њега не рањавате сумњама
Отровним

Да није Бог који може све што науми

9. децембар 2013.
Пожаревац









Награда
Милан Ракић 2015.







Објавио је петнаест књига поезије, две књиге критика и есеја под називом Истим рукописом, роман Болест брестова и збирку прича Калемљена трешња Лава Николајевича. Аутор је осам објављених драмских текстова. Добитник је више награда и признања, међу којима је Вукова награда.

четвртак, 15. децембар 2016.

Драгана Младеновић (1977)

“Нема у томе нимало поезије”, “Златна струна”, Смедерево (2003)
 
ОВДЕ

Најбоље је
Овде
Лепршају књиге
Музика
Овде
Овде се мисли
Лепе за границе
Свемира
Протичу све пропуштене
Могућности
Овде је увек
И тамо
Остати овде
Најлепше је живети
Са стомаком
Пуним хтења
Са рукама
У ваздуху
Сви су овде
И они тамо
Сви

ЛИК

Промашени лик
Фризерка је у погрешном време
Зарђалим маказама
Пресекла пупчану врпцу
Од тада тажи
Једну жену у себи
Једног мушкарца
Налази само
Савршено промашен лик

ЦРТА

сањао сам
гомилу кокошака
наранџастих
белих
око кревета
звао сам маму
драо сам се
МАМА
ујутру
прекривен перјем
звао сам маму
гледала су са
прозора
намигивале
најстрашније
на јастуку
драо сам се
МАМА
ујутру прекривен борама
по челу
око очију
напољу су умирала
дрвета
наранџаста
бела
не знам
где је нестала
црта

ПЕСМА О ТИХОМИРУ

Тихомир целу деценију
Живи као подстанар
И има много смешне
Прсте на ногама
Лоше му је у папучама
Много боље у патикама
Волео би да постане
Песник

Тихомиру цинизам
Одлично стоји
Носи га испод јакне
Уместо памцира
Храни се где стигне
Једном покварио стомак
Пије
Где стигне
Спава

Тихомир би много волео
Да постане
Песник
од малена
Бацан до плафона
До дрскости заљубљен
У висине

Тихомир би баш
Волео би да постане
Песник


















фото Н. Бабић

Драгана Младеновић (1977) дипломирала на Филолошком факултету у Београду (Српски језик и књижевност са општом књижевношћу) а на истом факултету је и магистрирала на групи “Наука о књижевности”. Живи у Панчеву и ради као новинарка недељника “Панчевац”

Збирке песама:
1. “Нема у томе нимало поезије”, “Златна струна”, Смедерево,
2003.
2. “Нема у томе нимало поезије”, друго допуњено издање,
Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева,
Панчево, 2004.
3. “Распад система”, арт боок, ликовно опремиле Шејма Продановић
и Милица Ракић, самиздат, Београд, 2005.
4. “Творница”, “Фабрика књига”, Београд, 2006.
5. “Асоцијални програм”, Књижевна општина Вршац, Вршац,
2007.
6. “Омот списа”, “Фабрика књига”, Београд, 2008.
7. “Родбина”, “Фабрика књига”, Београд, 2010.
8. “Магда”, “Фабрика књига”, Београд, 2012.