Илија Веселинов
„СРЕБРНИ“ АФОРИЗАМ
Плашим се нове власти која је обећала већи наталитет.
ТОП 10 НАГРАЂЕНИХ – „СРЕБРНИ“ АФОРИЗМИ
1. Када сам могао да живим као у бајци и да будем принц на белом коњу ја сам био
2. Боље да сам се родио као коњ, лакше би ми било ово јахање.
3. Мушкарац који не гледа туђе жене, не види ни своју.
4. Да ли је човек политичка животиња, како је то Аристотел рекао, или је човек
животиња када се бави политиком?
5. Неће нама туђин кројити капу, кројиће нам је наши.
6. На почетку беше уједињење. На крају се и од себе отцеписмо.
7. Господо, смирите се, па нисмо у парламенту.
8. Кога је змија уједала, тај се и полиције плаши.
9. Радим код Кинеза ко Јапанац.
10. Сви су се упишали од смеха, а ја од простате.
„НАЈДУХОВИТИЈА“ САТИРИЧНА ПРИЧА
Риле Мидин
Фала Богу ожени се Риле Мидин.
Он педесет две године а млада, кажу, осамнајс. Ја не би реко. Ал да кренем од краја.
Беше нека грдна врућина. Нану му јебем дошло ноћу ко дању. Не мож да спаваш, ни кере не лају, ма ни комараца нема. Мртво мртвило.
Кад ти, у неко глуво доба, залупа неко, или нешто, на Мидина врата. Ко кад тојагом бијеш. Скочи Мида у гаћама, можда и без гаћа, ал ћути, не открива се. У кревету, непокретна Мидина жена Јаворка, лежи и крсти се.
- Отварај!
- Ко је – пита Мида ал не прилази вратима и не пали светло.
- Риле, отварај!
- Који Риле?
- Твој Риле, отварај кад кажем!
- Ниси ти мој Риле, мој Риле је на ратишту, добровољац.
A Риле, ко бик, и са снагом а и овако, груну ногом, или можда главом о трошна врата. Прснуше врата ко ништа и падоше са све рагастовом, испред устрашеног Миде. На вратима без врата, са калашњиковом о рамену, стварно – Риле.
- Јел ја кажем отварај!
Још није лепо ни свануло, пуче вест по селу ко кад јаве на телевизор да ће за две године пензија да скочи два посто: дошо Риле са ратишта и довео жену из иностранства – из Албаније.
Нагрнусмо код Миде ко муве на говно више на чашћавање, него да честитамо. А Мида, свака му час, изнео ракију ко млеко. Таку ракију код њега никад нисам пио. Нема шта, показо се човек. Смеје се Мида ко блесав са онај његов један зуб и само долива.
Јаворка, Мидина жена, прикована за кревет од кад је поломила ногу. Није тела код лекара. Мида јој наместио ногу, ал изгледа није лепо нацентриро, из кревета никад више није устала. Весела Јаворка, очи јој цакле, само нешто сере и фали се. Млада, каже, не зна српски да прича ал све разуме шта јој се каже.
Ди ћеш боље. Сад има ко да је служи и пере.
Нуди снајка кафу, послужујемо се ми ал у кафу не гледамо, само у њу зијамо.
Не мож ово дете да има осамнајс година, никако.
Риле, до појаса го а чизме и масне панталоне не скида. Калашњиков му виси о раме, ваљда заборавио да га скине.
Одједаред цикну Јаворка из кревета.
- Ију црни Риле, де се тако изгреба по леђима!?
Неко намешта косу, некоме багим врућа кафа па кашље, ја, не знам шта ми би, реко да су јавили на телевизор да ће да залади. Из штале зањишта Мидин коњ Цветко ко да Јаворка њега нешто пита.
У исти ма сви погледасмо у младу. Млада обори очи и изађе из собе.
Риле не рече ништа.
Фала Богу ожени се Риле Мидин.
Он педесет две године а млада, кажу, осамнајс. Ја не би реко. Ал да кренем од краја.
Беше нека грдна врућина. Нану му јебем дошло ноћу ко дању. Не мож да спаваш, ни кере не лају, ма ни комараца нема. Мртво мртвило.
Кад ти, у неко глуво доба, залупа неко, или нешто, на Мидина врата. Ко кад тојагом бијеш. Скочи Мида у гаћама, можда и без гаћа, ал ћути, не открива се. У кревету, непокретна Мидина жена Јаворка, лежи и крсти се.
- Отварај!
- Ко је – пита Мида ал не прилази вратима и не пали светло.
- Риле, отварај!
- Који Риле?
- Твој Риле, отварај кад кажем!
- Ниси ти мој Риле, мој Риле је на ратишту, добровољац.
A Риле, ко бик, и са снагом а и овако, груну ногом, или можда главом о трошна врата. Прснуше врата ко ништа и падоше са све рагастовом, испред устрашеног Миде. На вратима без врата, са калашњиковом о рамену, стварно – Риле.
- Јел ја кажем отварај!
Још није лепо ни свануло, пуче вест по селу ко кад јаве на телевизор да ће за две године пензија да скочи два посто: дошо Риле са ратишта и довео жену из иностранства – из Албаније.
Нагрнусмо код Миде ко муве на говно више на чашћавање, него да честитамо. А Мида, свака му час, изнео ракију ко млеко. Таку ракију код њега никад нисам пио. Нема шта, показо се човек. Смеје се Мида ко блесав са онај његов један зуб и само долива.
Јаворка, Мидина жена, прикована за кревет од кад је поломила ногу. Није тела код лекара. Мида јој наместио ногу, ал изгледа није лепо нацентриро, из кревета никад више није устала. Весела Јаворка, очи јој цакле, само нешто сере и фали се. Млада, каже, не зна српски да прича ал све разуме шта јој се каже.
Ди ћеш боље. Сад има ко да је служи и пере.
Нуди снајка кафу, послужујемо се ми ал у кафу не гледамо, само у њу зијамо.
Не мож ово дете да има осамнајс година, никако.
Риле, до појаса го а чизме и масне панталоне не скида. Калашњиков му виси о раме, ваљда заборавио да га скине.
Одједаред цикну Јаворка из кревета.
- Ију црни Риле, де се тако изгреба по леђима!?
Неко намешта косу, некоме багим врућа кафа па кашље, ја, не знам шта ми би, реко да су јавили на телевизор да ће да залади. Из штале зањишта Мидин коњ Цветко ко да Јаворка њега нешто пита.
У исти ма сви погледасмо у младу. Млада обори очи и изађе из собе.
Риле не рече ништа.
Милко Стојковић
„НАЈОРИГИНАЛНИЈИ“ АФОРИЗАМ
Нормални смо ми. То што климамо главом нам је на партијској бази.
ТОП 10 НАГРАЂЕНИХ – „НАЈОРИГИНАЛНИЈИ“ АФОРИЗМИ
1. Смислио бих ја вакцину против глупости, само да ми је памети.
2. Кад затворите прозор, не лупа. Исто и политичар.
3. Ми смо правна држава у којој, ако ухватиш лопова, можеш и кривично да одговараш. 4. Купио сам неколико диплома различитих професија. Не знам ја где ће сутра да
затреба стручњак.
5. Лаж се не исплати, сем ако није готовина.
6. У мојој кући само фрижидер ради, а и он џабе.
7. Наши историчари нису злопамтила, зато нам улепшавају прошлост.
8. Да ми не би касније гањали политичаре по белом свету, можда је решење да први
мандат одмах проведу у затвору.
9. Ми највећу излазност имамо ван памети.
10. Ја сам са нашим богом на господине председниче.
Мирослав Павловић
„БРОНЗАНИ“ АФОРИЗАМ
У блату сам до гуше. Није ни чудо што сам укаљао образ.
ТОП 10 НАГРАЂЕНИХ – „БРОНЗАНИ“ АФОРИЗМИ
1. Ми Срби смо небески народ. Стално чекамо да нам нешто падне снеба.
2. За мном у светлу будућност! Рече вођа, палећи свећу.
3. Невини су на слободи. Невине се још увек бране.
4. Када ми се жена пожалила да више нема шта да обуче, изрецитовах јој ону пословицу: „Ко мало једе лепо се носи“.
5. Синоћ сам добро потегао. Јутрос сам извукао дебљи крај.
6. Добио сам велико наследство. Колико ћу да га отплаћујем, не знам.
7. Дебело сам образован. Образ ми је дебео као ђон.
8. Не смем да повисим глас на свога сина. Само ме погледа и каже: Тишина ћале, знаш добро да живиш на мојој очевини.
9. Док је ишао у школу, увек је хватао маглу. Е, онда је сву ту маглу продао и купио факултетску диплому.
10. Политичка пословица: Немој све да обећаш данас, остави нешто и за, мало сутра.
„ПРВОНАГРАЂЕНА“ САТИРИЧНА ПЈЕСМА
ЉУБАВНИ ЈАДИ ЈЕДНОГ ВОЛА
Морам пред истином да затварам очи,
(размишља гласно љубоморни во)
тај живот шталски судбину ми срочи
те остадох просто, расно говедо.
Од муке мучем, тако ми је дато,
рика је врхунац мојих достигнућа;
воловску школу не заврших,
зато имам проблеме велике ко' кућа.
Љубавни јади воловски ме ждеру,
морални ја сам доживео пад,
једна ми крава сруши своју каријеру:
Шта ми је требало да се женим млад?
Крај мене пасе сисата Руменка,
лепотица права са ливадске писте.
Поглед с ње не скидам, пратим је ко сенка,
сумњам, са њом ствари нису сасвим чисте.
У комшију Цветка она гледа чедно,
у цвет на челу и на расни сој.
Што рогове имам то је очигледно
највише заслужан бикоња плејбој.
,,На туђој ливади сочнија је трава“
а тамо пасе тај говеђи скот.
На Руменку да пазим, али забадава;
само их дели расклимани плот.
Размажена краво, ти лепото ретка,
задњи пут те молим нек ти је на знање,
ако још једном погледаш у Цветка,
добровољно идем на принудно клање.
Нећу да трпим такво понижење
гледајући тебе у свом изобиљу,
свој бедни живот даћу у бесцење,
скончаћу заувек на врелом роштиљу.
А моја Руменка? Е, ту је крај приче:
У потоку мирно посматра свој лик,
топи се од среће кад Цветко зариче,
ех, што беше лепо док сам био бик.
Ана Ђурић Марјановић
„НАЈОРИГИНАЛНИЈА“ САТИРИЧНА ПЈЕСМА
