среда, 12. децембар 2012.

КРАТАК ПРЕГЛЕД ПОСРТАЊА, Мирослав Јозић


Или већ нису чиста посла
ил се опет негде нешто закувава
Или су га већ скували
само се још није прочуло
Ал оће не боје се
и то скоро
чим кучићи оволико лају

Чујеш шта ти кажем

Кад пцето укће ко да земљу копа
а не видиш на кога
па мислиш да укће на никог
јер никог не видиш
значи – укће на нешто

А чим је на нешто
значи да нешто и јес
а чим јес
значи да га и има
а чим га има а не видиш га
значи да је нешто
а то нешто
чујеш шта ти кажем
шта је друго
него: нису чиста посла

Пробудим се
а оно трешти и грува
Протрљам очи па погледам
па опет протрљам очи
па тако дватриред
и сетим се: стиго рат

Отрчим до бунара
пљуснем се водом
узмем неки залогајак с ногу
обучем се у старо
чујеш шта ти кажем
нисам тео да кварим ново
скокнем код стрица за мердевине
(моје биле нешто рабатне)
с тавана скинем пушку
погледам низ цев
шкљоцнем затварачем
видим – исправна

Дете ми пружи крпу
да обришем прашину са оружја
ал од прашине ни трага
На наше пушке не пада прашина
Нема кад

На капији пљеснем жену по дупету
(ваља се кад се креће на пут)
па све кас кас
па кас кас
да не одоцним
пожурим у шуму
Ал погрешим страну

Чујеш шта ти причам

После рата изишло било
да наши нису били наши
(него питај бога)
а да су наши били ови други

Како сам се то у оном
кас кас
па кас кас
у шуму са исправном пушком
(кад сам на капији лупио жену
шаком по дупету)
помео
ни дан – дањи не знам

(Избор из најновије књиге)

2 коментара:

  1. Паланчанима на радост, што је наш, песнику на част...

    ОдговориИзбриши
  2. Nekada davno, na početku petog razreda osnovne škole, profesor Miroslav Jozić, jezivi tip, strogog pogleda i dubokog glasa, upisao mi je jedinicu u svesku. Šta da se radi? Bili smo divlja, musava, seoska deca i nismo marili za čitanke i domaće zadatke.

    ОдговориИзбриши