ПАСТРМКА ИСПОД КОЖЕ

ЛАВИРИНТ

Татјана Дан Ракић, Пожега

Упаковао се видик

голим шакама.

Док си рукама

дотицао чекање,

питао, да ли време

и даље стоји

у лавиринту?

Нико није ништа

рекао, али, ред

се ипак променио.

Колико дуго си

сасвим случајно,

листао капљице

дирнуте кајањем?

Наши су размаци

заостали за временом,

док својом сујетом,

чинисмо искорак

уз исти степеник.

(Прометеј 2012.)