СЕНКЕ У ХЛАДУ
Вида Ненадић, Ужице
И сенке
смо ми,
на
леђима.
Носили
годинама,
као
знамен.
После је
месец
сво злато
пресуо
У прву
ноћ
од црне
свиле.
А хладну
и тешку
као
камен.
Тад смо
се били
у кишу
уплели.
А онда је
ветар
одувао и
њене капи.
И опет је
хладно
свима, у
сенкама.
(Пожега:
Жиравац 2012.)
Нема коментара:
Постави коментар