Милован Мићо Петровић (1951)

Отаџбино моја

Отаџбино моја

на ветрометини брдовитог Балкана,

омеђена долинама, планинама,

језерима, кривудавим рекама, бригама...

Крвљу натапана, сузама умивана

животима предака дарована

у звона православна

миленијумима овенчана.

Брани се хлебом и умом,

белим голубом у руци.

Благородна буди

не дај да те растргну вуци.

Мајке да сузе не лију

да умукну невоље јауци,

у миру рађали се

синови и унуци!

Славко Митровић (1942)

Ветар

Чудан овај ветар

Свеједно да ли је

Са југа или севера

Прелети преко мора

Преко много

Река и језера

И кап воде не попи

Сигурно не зна да плива

Па на воду не стаје

Само је мало узбурка

Ваљда се палши

Да се не утопи

Јутрос рано

Кад стиже до моје

Зелене ливаде

Онако жедан

Сву росу попи

Саша Угринић

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН

На измаглици росе изнад слапова

рајских водопада

Tтвоја бела сенка шаље ми вилински осмех.

Са првим пролећним даном

улази у мене твој обрис, (само најмањи

прстић његовог стопала касни јер се

загледао у топлоту ваздуха)

и ја дозивам кʼ памети

         

               оно што ме је распаметило,

правећи торту од дуге,

са јагодом на врху од пољупца.