четвртак, 22. фебруар 2018.

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ (1933-2006)


СРЕЋАН

Повлачим се у своју самоћу
тамо где су људи мога кова
тамо где се тешко живи ноћу
од тишине и опасних снова

Дигао сам руке од скандала
од прошлости и погрешних жеља
од лепоте извора свих зала
од љубави и од пријатеља

Повлачим се а остављам људе
у њиховој заблуди од злата
да ме нађу кад и њима буде
закуцала самоћа на врата


ПРИСТАО САМ, БИЋУ СВЕ ШТО ХОЋЕ

Пристао сам бићу све што хоће,
Ево продајем душу врагу своме.
И остаћу само црна тачка
Послије ове игре кад ме сломе,
Кад ме мирно сломе.
Пристао сам бићу све што хоће.

Мислио сам да се звијери боје
Ове ватре која траг ми прати.
И то сам мислио.
А сад носим како ми га скроје,
По мени се ништа неће звати.
По мени се ништа неће звати.

Заблуде сам, ево, престао да бројим
Немам коме да се вратим кући.
— Немам коме…
Докле пјевам дотле и постојим,
Пријатељи бивши, пријатељи будући,
Пријатељи бивши…
Памтите ме по пјесмама мојим.

Своје текстове радо бесплатно уступао музичарима, а најпознатија је његова сарадња са „Бијелим дугметом“: „Главни јунак једне књиге“, „Блуз за моју бившу драгу“, „Пристао сам, бићу све што хоће“, „Шта би дао да си на мом месту“, „Има нека тајна веза“…Његове стихове певали су и Здравко Чолић („Главо луда“), Арсен Дедић („У намери да будемо исти“), Вајта („Златна рибица“, „Самоћа“), Јадранка Стојаковић, Индекси, Тешка Индустрија („Живот је маскенбал“)…Око три стотине његових песама је компоновано и снимљено!























 фото: Agnieszka Jarzebowska, Пољска

среда, 21. фебруар 2018.

ИЛИЈА ВЕСЕЛИНОВ (1958)



















Плашим се нове власти која је обећала
већи наталитет.
           
            ***        
Ако је рад створио човека,
није ми јасно како је онда постао мој шеф.
            ***
Био сам јој други после трећег.
            ***
Када вам жена окрене леђа,
да ли вас мрзи или воли?
            ***
Онај ко има нешто против жена
углавном нема ништа за жене.
            ***
Осећам се као код куће.
Врло ми је непријатно.
            ***
Да ли је човек политичка животиња,
како је то Аристотел рекао, или је човек
животиња када се бави политиком?
            ***
Некад сам се добро држао.
Сад је добро кад се придржавам.
            ***
Чувајте се инцеста.
Не претерујте кад љубите ближњега свога.
            ***
Ко живи са таштом у кући не треба му
видео надзор.

Прва Илијина књига, честитамо! Издавач Књижевни клуб 21, Смедеревска Паланка

уторак, 20. фебруар 2018.

MILOŠ SAKIĆ (1970)



















Ne lepota ne sme ostaviti trag
na prašnjavom drumu,
ne sme dodirnuti nebo
i prizemljiti pticu
koja u njeno krilo treba da
sleti...

          ***
Dođi mi u priču,
ogrni me slutnjom,
u meni se dogodi,
i ne idi, samo diši,
Diši za nas...

         ***
Izađi
I ponesi sebe
Ne uznemiravaj mi hlad
Ostavi mi zalazak
Ne brini za san...

         ***
Usudi se i sebe
Pridodaj mojoj zanemelosti,
Dušom progovori,
A sebe iskušaj
I ne plači,
Jer sve su suze već isplakane...

         ***
Uvek dovoljno blizu
da budeš daleko.
Daljinama se mesto ne zna,
mesto zna za broj,
a lica nema,
slepo za ono što vidi,
a ne sme da zna...

        ***
Pričao, zaboravio,
U prašini te zavarao,
U oblaku od kapi
Ponovo te našao...

      ***
Putuje zima noćas
ka južnim zvezdama,
i sve je pusto i zameteno,
i nigde nikoga nema da oprosti
sve grehe što ovaj čovek počini,
a još ovu zemlju pohodi...

Miloš Sakić rođen je 13. decembra 1970. u Karlovcu, Republika Hrvatska. Osnovnu i srednju školu završio je u Karlovcu, a Fakultet odbrane i zaštite u Beogradu. Od 1995. živi u Smederevskoj Palanci. Zaposlen u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije.
Član Književnog kluba 21 iz Smederevske Palanke. Objavljene knjige:
Životni koloseum (2010, nagrada na 6. Konkursu Narodne biblioteke, Smederevska Palanka)
Zapaljeni pejzaži (2013 Arte, Beograd)
Naše nešto (autori Slaviša Krstić, Miloš Sakić, Danijela Glišić, Jovana Milutinović, 2014, Arte, Beograd)
Iluminacije Miloša Sakića (2017, Književni klub 21)
 


субота, 17. фебруар 2018.

Љиљана Милосављевић (1952)


Бранислав Радовановић Раф 
акварел












Разбројавање

Гледаш ме.
Ћутимо.
Године ми на лицу
разбројаваш.
Одустани.
У огледало не гледам.
Огледам се у људима.
У љубавима.
Где оде?
  
Од песка и пене

Године минуле
од песка успомена
огрлицу градим

Иза огледала се тражим

Браним светло
што упали
у мени

Сакупљам снове
од пене
златном мрежом
од тебе до мене

У раскораку

Учини ми се Ти си
Улица нас дели

Супротним правцима
У ћутњи корачамо

Име ти довикнем
За сваки случај
Да поглед са трага ти
На моју страну скренем

Одјек одлете у празно

Љуштим лук и плачем
Само  у почетку
После ми буде свеједно

Члан  Књижевног клуба 21, Смед. Паланка. Пише поезију и кратке приче.
Објављене књиге љубавне поезије:
Постојбина срца,  Библиотека „Светислав Вуловић”Ивањица (2007), Небо у реци, Књижевни клуб 21 – Смедеревска Паланка (2013).