АКО БУДЕШ МОГАО
„ Бићеш
човек, сине мој.“ ( „ Ако“,
Р.Киплинг)
Ако само будеш могао да се сетиш…
Колико пута је опрала судове,
сложила их на своје место.
Усисала. Обрисала прашину.
Опрала веш.
Простирала, склањала, пеглала.
Мењала постељину.
Проветрила собу. Опајала.
Опрала прозоре. Заменила завесе.
Спремила ручак, доручак, вечеру. Ужине.
Колаче, празничне
трпезе.
Дочекала, испраћала.
Кувала чај, кафу. Сипала сок. Воду.
Приносила. Односила.
Наместила кревете. Поредјала јастуке.
Полила цвеће. Почистила двориште.
…
Налазила играчке на невероватним местима
и враћала, враћала, враћала… Паковала.
Колико је пута тешила бебу, уморна,
без сна.
Колико су је пута болеле руке и леђа.
Колико је ствари обавила једном руком док је
у другој држала бебу.
Колико је пута успут ручала.
Колико пута је пошла, а да није знала куда.
Колико је пута ушушкала уснуло дете.
Играла се. Маштала.
…
Колико пута се тихо смешила
за први осмех, буцмасте образе,
први зубић и први корак.
Колико пута се нашла баш ту, где
треба
и пружила пољубац у носић.
…
Колико пута је бринула и плакала.
Одћутала. Говорила.
Понекад се мало дурила.
Пуцала. Падала. И опет устајала.
Смешила се. Нашминкала и кренула даље…
…
Ако будеш могао
тога
да се сетиш…
Волећеш своју жену,
сине мој.
(Браничево
3-4, 2017)
Свађа
Боље је
једноставно да одеш.
Немам ја
душобран
за тај пуцањ
гнева,
ни одглумљену
уљудност,
ни
расклиматане осмехе.
Боље је да
одеш.
Нек’ ти је
слобода,
Без обода,
без великих
ода,
да.
Иди!
Мени нека
остане
бодљикава
истина.
Мени нека
остану
и грлени
жилети,
и труње
лукавства
и каменице
ироније.
Ако је то једино што има да ми остане.
(,,Изворник 6“, 3. песничког конкурса Књижевног клуба 21, 2016. похвала)
Рођена
у Петровцу на Млави. Одбранила докторат на ПМФ-у у Крагујевцу, где са породицом
живи и ради.
Нема коментара:
Постави коментар