MILOŠ SAKIĆ (1970)

Ne lepota ne sme ostaviti trag

na prašnjavom drumu,

ne sme dodirnuti nebo

i prizemljiti pticu

koja u njeno krilo treba da

sleti...

          ***

Dođi mi u priču,

ogrni me slutnjom,

u meni se dogodi,

i ne idi, samo diši,

Diši za nas...

         ***

Izađi

I ponesi sebe

Ne uznemiravaj mi hlad

Ostavi mi zalazak

Ne brini za san...

         ***

Usudi se i sebe

Pridodaj mojoj zanemelosti,

Dušom progovori,

A sebe iskušaj

I ne plači,

Jer sve su suze već isplakane...

         ***

Uvek dovoljno blizu

da budeš daleko.

Daljinama se mesto ne zna,

mesto zna za broj,

a lica nema,

slepo za ono što vidi,

a ne sme da zna...

        ***

Pričao, zaboravio,

U prašini te zavarao,

U oblaku od kapi

Ponovo te našao...

      ***

Putuje zima noćas

ka južnim zvezdama,

i sve je pusto i zameteno,

i nigde nikoga nema da oprosti

sve grehe što ovaj čovek počini,

a još ovu zemlju pohodi...

Miloš Sakić rođen je 13. decembra 1970. u Karlovcu, Republika Hrvatska. Osnovnu i srednju školu završio je u Karlovcu, a Fakultet odbrane i zaštite u Beogradu. Od 1995. živi u Smederevskoj Palanci. Zaposlen u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Član Književnog kluba 21 iz Smederevske Palanke. Objavljene knjige:

Životni koloseum (2010, nagrada na 6. Konkursu Narodne biblioteke, Smederevska Palanka)

Zapaljeni pejzaži (2013 Arte, Beograd)

Naše nešto (autori Slaviša Krstić, Miloš Sakić, Danijela Glišić, Jovana Milutinović, 2014, Arte, Beograd)

Iluminacije Miloša Sakića (2017, Književni klub 21)