петак, 15. јануар 2016.

ПЕСНИЧКИ РУКОПИС



Владимир Копицл


ТРИ ТАЧКЕ

Звезде су очи Бога. Налазе се код ње.
Прошлост пита:,,Код кога?“ Будућност не одговара.
Нешто је ипак на проби: испробава нас, стално.
Да ли знамо за време? Нешто због чега не трепћемо?
Да ли је неко будан док свет у нама спава?

Довољно да ту стојимо, да не гледамо горе.
Да само слушамо распоред у звезданој тишини.
Можда се нешто ту чује, можда то нису очи,
те што гледају нас, ситнотачкасто празне.
Ах, нека залаје пас. Нек Месец све испомера.

Из збирке ,,Формат звери“,
Архипелаг, Београд 2015.


Мићо Цвијетић

СЛЕПА УЛИЦА

Овуда се ласно не пролази,
Да неко не плати главом,
Можда је нова заумна работа.

Овај што дели пропуснице
И издаје се за нашег спасиоца,
Сумњам да је чистих руку;
Можда нас управо искушава,
Држи наше главе на нишану.

Стрепим, да овај и не преуми,
Па нас одведе у слепу улицу,
Одакле се нико није вратио.

Двоумим, на кога спасилац личи,
На благословеног човека или вука,
Или се у њему две звери крију.

Не окрећем се ни назад,
Да не бих све изгубио.

Из књиге ,,Свет и кућа“
СКЗ, Београд, 2015.

Политика, субота 9. јануар 2016. (Култура, уметност, наука)


Нема коментара:

Постави коментар