ТАКМИЧЕЊЕ
Путујући
по свету, наиђох на једну, необичну
земљу. Мештани, који ме срдачно дочекаше,
рекоше ми да своју домовина зову Фарсија
и да је на њиховом континенту, позната
по узгоју расних оваца. Игром случаја,
баш тада, у овој богатој, сточарској
земљи, одржавало се такмичење у шишању
ових свиленоруних створења. Такмичење
је организовало њихово удружење ФАРСА
(Фармерски савез), а под покровитељством
МУЗОФ-а (Међународно удружење за заштиту
оваца Фарсије). Ова прича заголица мој
авантуристички дух и ја кренух са
пастирима који су ми то саопштили, да
одгледам ово интересантну представу,
ћаскајући с њима успут. И тако, реч по
реч, стигосмо до полигона на коме се
одржавало такмичење.
Свуда
уоколо мирисала је сочна, бујна трава,
у долини жуборила за ову прилику
најбистрија река, а планински лахор је
лелујао столетну шуму. Било је као у
бајци. Докле вам око сеже и ум може да
замисли, непрегледна зелена површина
белела се и таласала од фасцинантне
масе оваца. Пошто су домаћини из удружења
ФАРСА и почасни гости фестивала из
удружења МУЗОФ заузели своја места,
водитељ програма прочита додатно
обавештење ‒
да
ће се шишање обављати новим машинама
светске марке, које су као поклон донирали
људи из МУЗОФ-а, па ће шишање протећи
безболно. Овце, ко овце, одмах пристадоше,
међутим, неки овнови‒предводници
се побунише, јер су научили на наше
домаће маказе, па немају поверења у ову
белосветску технологију, али им
организатори објаснише да ће се много
боље осећати када их ошишају машинама
високог стандарда (машине су биле
компјутерски програмиране) и да просто
неће ни осетити да су ошишани. После
краћег убеђивања овнови пристадоше и
такмичење је могло да почне.
Као
по некој команди, све овце стадоше у ред
за шишање. Такмичари ‒
шишачи,
узевши у руке ово најновије чудо светске
технологије, заузеше своје позиције, а
све овце онако у реду чекаху да их
олакшају терета, који су годину дана
неговале и верно чувале за ову прилику.
Иако су сви шишачи имали оштре и квалитетне
машине, само спретност њиховух руку
уливала је поверење овцама које су биле
у њиховом реду, а било је и оних шишача
који су после банчења под шатрама, онако
пијани, невешто покушавали да укључе
своју електронику, стварајући панику
код оних који су имали ту несрећу да
буду њихови клијенти. Такмичење у шишању
је трајало онолико дуго, колико је било
потребно, да се, онако натенане, ошиша
и задња овца.
У
једном тренутку изби свађа између младих
и старих шишача. Млади шишачи се побунише,
зато, што ови старији журе и грабе да
ошишају много
више
оваца од њих, а сви знају да на својим
залихама имају толико вуне да је ни
њихова праунучад не може у плетиву
потрошити, а они, млади шишачи, тек
требају да стварају залихе.
Наравно,
препирка се смири интервенцијом људи
из организације МУЗОФ, те на крају, када
је и задње руно спаковано у за то одређени
контејнер, сви су коначно могли да одахну
и на миру сачекају одлуку жирија.
Шишачи‒победници,
добијали су вредне награде
‒
дипломе
и похвале са великим печатима МУЗОФ-а,
ошишаним овцама и овновима како закон
налаже, на оба ува прикачише бројеве,
као знак лојалности удружењу, а овновима
предводницима, као гратис, за награду
дадоше најзвучније меденице, да би
јасном звоњавом, као гласноговорници
са поносом водили своја стада и као
верни сарадници служили својим пастирима.
На
крају, председник удружења ФАРСА одржа
један врло леп и срцепарајући говор,
обративши се лично овцама и овновима:
‒ Драги
моји учесници фестивала, желим на крају
да вам се захвалим на примерном држању
и лепом понашању. Жао ми је што је ове
године испаша била под рестрикцијом,
јер је траве било у дефициту, али, од
јесени и током зиме, уз обилату помоћ
људи из МУЗОФ-а, биће вам обезбеђена
сигурна и обилата исхрана. И још нешто,
‒
рече
‒
размишљали смо да се ово такмичење
прошири и добије културну конотацију,
па би сте ви, драге моје овце и овнови,
који покажете лојалност удружењу и
будете достојанствено ошишани, имали
право да се такмичите у једној
спектакуларној дисциплини, то јест, у
блејању. Тако ће ваше блејање дати нов
уметнички дух овој нашој манифестацији,
а поједине и поједини од вас, уздићи на
заслужени пијадестал. Зато, од сада,
вежбајте ваше гласовне способности,
слушајте пастире и сањајте о успеху,
можа ће баш вас запазити људи из шоубизниса
нашег удружења ФАРСА и одредити вам
славну каријеру.
Стајао
сам са стране и дивио се, док су ова
питома и ошишана створења спонтано
блејала у знак одобравања, а пастири
громко аплаудирали. Занесен овим
призором, здушно им се придружих
аплаудирајући, с уверењем, да ћу и идуће
године поново пропутовати овом земљом
и са уживањем присуствовати овом
спектакуларном догађају.
(СРЕБРНА ДИПЛОМА ЗА КРАТКУ ПРИЧУ)
Нема коментара:
Постави коментар