понедељак, 24. фебруар 2020.

Дарко Јововић (1966)














Обнављање траве

Свакога љета
Негдје око Петрова дана
Док сам одрастао
На обалама Злоречице
Гледао сам како косачи
На мобама
Сарањују траву
Слажући је у големе откосе.

Гледао сам како послије косидбе
Окупани сунцем
Пјевајући
Долазе до ријеке
И како своја знојна тијела
Предају вировима
Мамећи хладноћу на свој умор.

Гледаомсам их како
Пресијецају брзаке
И разгрћу ријеку као што
Младост разгони смрт.

Гледао сам како се вриједне пластиље
Диве њиховој мушкости
И како стидне погледе
Обарају на њихова тијела
Једва чекајући да падне ноћ
Да откоси повуку влагу
И да своја тијела
Утопе у жуљевите руке.

Данас гледам протиче ријека
Жедна љубави
Гледам како мирују вирови
И како ливаде урастају у трње
Док косачи и пластиље
Почивају на гробљу
Гледам какоиз њихових тијела
Расте трава
Коју нема ко да покоси.

Као да ме нема

Голем чизма ријечи дроби
А мене као да није
На небу јече прадједови
Уткани у моје погибије.
Пуста остаје земља света
Словенска душо несавита
Нестају поља сунцокрета
Пјесма беспућем скита

Сјеме мрзне у њиви
Вјечита зима се спрема
Чини се да смо живи
А мене као да нема.

Пуста жеља

Кад си се послије много година
Вратио у завичај
Хтио си да заплачеш
Над колијевком
Из који си отишао у свијет
Жеља ти остаде пуста
Туђина ти сузе испила.

Очев аманет

Синови су рањеног оца
Послије битке са Вучијег дола
Питали су га
Има ли шта да им поручи
Прије него што испусти душу
Отац изусти да би једино волио
Да му синови не иду
Преко прага
Преко којег
Никада нико њихов
Прекорачио није.

Вечерас хоћу да се волим

Вечерас хоћу да волим
Да будем у трави цвијет
Вечерас хоћу рукама голим
Од љубави да правим свијет.

Вечерас хоћу да живим
У пољупцима да ме има
Вечерас хоћу да се дивим
Малим и великим љубавима.





Нема коментара:

Постави коментар