Славко Митровић је рођен 1942. године у Влашком Долу. До сада је објавио књиге афоризама: „ПРОПАС“ (2007) , „ЗАВРЗЛАМЕ“ (2009) и ,,СПЛЕТОВИ“ (2010). Роман научно – фантастичног садржаја ,,ДЕСЕТА ПЛАНЕТА“ (2010) и књигу поезије ,,САН ИЛ’ ЈАВА“ (2010). И најновија, шеста књига ,,ДРАНГУЛИЈЕ“. Афоризми у овој књизи, као и у претходним су непосредне реакције на такозвану друштвену и политичку стварност. (Из рецензије Владимира Ђурђевића).
1. Музика и поезија су близнакиње. Стално су у ривалству али једна без друге не могу.
3. Жене и милиција кад су најпотребнији, нема их. Наиђу баш кад не треба.
25. Пољубац заљубљене води у рај, али и у пакао, зависи?
27. Моја прелепа комшиница све што стави на себе – пролепша се. Стара блуза, стара хаљина, панталоне, ципеле... Замолићу је да пролепша и мене.
58. У једно сам сто посто уверен, да ни у шта не смем да будем сто посто уверен.
66. Лидери се утркују ко ће пре да изјави ,,да је дошло време смањења броја министара, на пола“. То проклето време, оно је криво што сад имамо најбројнију владу на свету. Касни!!
87. Све више младих неожењених и неудатих. Они који верују у брак не покушавају да направе избор, они који верују никако да нађу прави избор. Много бирају!
122. Шта је то буџет, пита један деда на клупи у парку. То су оне паре што порески обвезници убацују у ону државну касу, а буџе троше, неконтролисано, каже други деда.
142. Неизабране судије! Не могу годину дана да разреше свој проблем. Како своје проблеме да реше обични грађани?!?
312. Истина је као семе। Кад – тад никне. Често и тамо где се баш не очекује.
328. Људи очекују ово, очекују оно, а догоди се, често, оно што никада нису ни очекивали ни желели.
330. Држава треба да се угледа на цркву. Црква не влада народом, него служи народу.
419. Сликари верују да је сликарство највећа уметност, песници да је то песништво, музичари – музика, вајари – вајарство, архитекте – архитектура... Онај што од мене сваки дан купује ракију, зна се кога ставља на прво место.
