ГДЕ СТЕ ВИ, ПУШКИНЕ? – Данил Хармс
Роман у педесет пет анегдота
(избор)
(избор)
5.
Једном је Пушкин ишао на двобој с Гогољем.
Пушкин каже:
-
Пуцај прво ти.
-
Како ти? Не, ја!
-
Ах, ја? Не, ти!
Тако нису ни пуцали.
8.
Реши једном Пушкин да уплаши
Тургењева и сакри се испод клупе на Тверском булевару. И Гогољ реши такође да истог
тог дана испрепада Тургењева, преобуче се у Пушкина и сакри се испод клупе. Кад
– ето Тугењева. Е, ту обојица искочише!
14.
Једном је Пушкин написао
писмо Рабиндранту Тагори. ,,Драги, далеки пријатељу“ – писао је – ,,ја Вас не знам и Ви мене не знате. Веома
бих волео да се упознамо. Све најбоље. Саша.“
Кад је стигло писмо, Тагоре је медитирао.
Тако се беше удубио и – ни макац, па да га убијеш. Жена га је дрмала, дрмала,
писмо му потурала – не види. Оно, истина, он није знао да чита на руском.
Тако се нису ни упознали.
22.
Једном се Гогољ преобуче у
Пушкина, накачи одозго маску и крену на маскенбал. Тамо долепрша до њега
чаробна дама, обучена као бајадера, и тутну му цедуљицу.
Гогољ чита и размишља: ,,Ако
је ово за мене као Гогоља – питам се, шта да радим? Ако је ово за мене као
Пушкина – као честит човек, не могу то да искористим. А шта ако је све ово само
шала милог створења, размаженог општим обожавањем? Ма, нек иде до ђавола!“ И
баци цедуљу у ђубре.
27.
Гогољ је тек пред крај живота попчео да
размишља о души, јер у младости он уопште није имао савест. Једном је вереницу
изгубио на картама. И није је дао.
28.
Пошао
Достојевски Гогољу у госте. Позвонио. Отворили му. ,,Шта вам је“ – рекоше ,,Фјодоре
Михајловичу, има већ скоро петнаест година како је Николај Васиљевич мртав.“
,,Па шта“ – помисли Достојевски, Бог душу да
му прости - ,,па и ја ћу једном такође умрети“.
54.
Пушкин седи у својој соби и размишља: ,,Ја
сам геније – у реду. Гогољ је такође геније. Али и Толстој је геније, и
Достојевски је, Бог душу да му прости, геније! Кад ће се све то завршити?“
Тад се све и завршило.