Milena Marković (1974), Beograd

laku noć sinovi moji

nemojte da rušite grad
on je mnogo ružan
i dosta su ga puta rušili
možda je zbog toga tužan
ja volim taj grad
on mi je sve dao
on mi je sve uzeo
i još mi daje
i još mi uzima
sinovi moji jeste
mogla sam da vas rodim
mogla sam da vas dojim i
mogla sam vas da pazim da ne udarite
u neku ivicu
i mogla sam da vas bijem po guzicama
i vučem za uši
niko od vas nije išao u vojsku
i niko nije išao u rat
babe vam šetaju kerove a majke
čekaju po šalterima
očevi piju ispred zgrada i igraju
loto
sinovi moji ne rušite
grad on će preživeti i vas i njih i njihove
i sve što će da dođe i prođe
i biće još ružniji
još je bolje da ne mrzite nego
čekajte
i ništa nema smisla znam i
i sramota vas je i stid
čekajte
radite sklekove
naše će seni hodati po beču
lutati po dvoru plašeći gospodu
čekajte
laku noć sinovi moji