недеља, 6. мај 2018.

Верица Тадић (1949 - )


***
Уз слику моје
мајке приљубљен лептир.
Нешто јој шапуће.

***
Врапче, завеса
којом си био сплетен чува
дрхтај твог срца.

***
Киснем. Не мари.
Трешњин цвет још није
расуо ветар.

***
Кад ме природа
преслишава, редовно,
падам на испиту.

***
На голе стене
талас баца мрежу
од сунчевих нити.

***
Сунце испија
капи росе са крила
белог лептира.

***
Укрстили гране
јасен и храст. Заједно
чекају птице.

***
На старом пању
последњи пут плешу
два липова листа.

***
Умива се тмурно
вече у белини
лабудових крила.

***
У врту станује
поветарац. По цео дан
милује траве.

www.vericatadic.com


Нема коментара:

Постави коментар