Теодора Тода Матић – Медић (1945), Сиднеј, Аустралија

Са косом боје

Жита вину се у облак

Очево лице.

Бескрајни талас

Мора однесе ме

Тамо далеко.

Необјашњиви

Гласови завичаја

Зову ме к себи.

Уживала сам

У горостасној шуми,

Мојих предака.

Угледах мајку

У сну потрчах она

У невид зађе.

Залеђено језеро

У ритму музике

Ждралови лете.

Медвед да дође

До меда и букву тресе,

Жалац у њушку.

Вуци на месец

Завијају а он од

Страха, пребледео.

На летњој жеги

Ено и змија своју

Кошуљу скида.

Поигравају се

И плачу капи кише,

Низ степенице.

По брежуљцима

Прелива се љубав

Насмејаног Сунца.

Из књиге Бол (Просвета), 2016.

Теодора Тода Матић-Медић рођена у Бајиној Башти. Школовала се у Београду. Ради као слободни новинар и књижевник. Заступљена је у деведесет и пет  антологија, зборника и лексикона широм света на српском и енглеском језику. Учесник је многобројних књижевних манифестација и добитник значајних признања. Поред  класичне поезије и прозе пише Хаику песме и приче за децу. Објавила је десет књига на српском две књиге на енглескм у Америци.

“НЕКО МЕ ИЗ ДРУГОГ ВЕКА ДАРИВА”,
“У ПОДНЕВИМА СУНЦА”,
“У ПЕСМИ ТЕ ТРАЗИМ”,
“ПРЕСТО СВЕТЛОСТ”,
“ЗЕМЉА СКРИВЕНА ИЗА МОРА”,
“БОГИЊА САМОЦЕ”,
“ОЦИ МОЈЕ МАЈКЕ”,
“ИЗГУБЉЕНА ЉУБАВ” хаикy поезије,
“МАГИЦНА ПЛАНЕТА” за децу, 
”ПОВРАТАК У ДЕТИЊСТВО” роман,

“LOVE LOST”и

“EYES OF MY MOHER”

на енглеском.

Књиге су јој преведене на енглески и руски језик. Председник је Удружења“Просвета” из Сиднеја, председник  Подружнице Поета у Аустралији, члан је УНС, УКС, и Удружења песника у Аустралији и Америци.