Дарко Хабазин (1964)

БЕЗ ПАТЕТИКЕ

Позиваре дочекују одговори неми

Сва су ћутања темељена на томе

да увек долази гори...

Не препознају боље!

Утеге тело у јавности показују,

на теорије завере пазе и паузе

Не може се писати песма оптимистична

с оволико непамети...

Скрупуле срљања заустављају,

Остало одрађује време

ИДА

Месече тражи,

осветљавај и оно што се не сме

Престани – потеро!

Очи тек кад забледе и згасну,

захвати естетски важности имају

Скрити у грмљу су многи,

побеђује неваљало...

срамота не диже главу,

и у цркви ризе тесне,

Кнедле понеке грла спутавају,

на вашариштима месец преостале тражи

Оверењу – безуслови!

ОДУКА

Јутро је по навици

тонове вечери – обесмислило

Опсено, пируј док корак назадан бега

Толико жеља у нескалду

И Вишње у жесту су силе,

наметнуто сустајање утврду дуби

Прилика омчу увезује

без топота, копитом – прахује све дотакнуто

Ако можеш, срно клизорека

баршунари одукама довека

Песмено тако препојашњено ово,

изгубити смисао неће

СЛОВАРЕЊЕ

Словару – језгри,

лучи и ћудореди

Предачко не дај колено,

новоме нађи темељење

Твори и нетвориво,

за речи гини

Пером – пупољи,

разапињи а ћирили

Дарко Хабазин je рођeн у Бeограду. Дипломирани eтнолог, по профeсиjи библиотeкар. Обjавио jeданаeст књига. Прeвођeн je на кинeски, бугарски, француски и eнглeски jeзик. Од 2012.  годинe члан je УКС-а. Прeдсeдава Хаику Удружeњeм Србиje и Црнe Горe. Учeсник  je многих колониjа и маратона. Обjављиван у броjним антологиjама, алманасима и зборницима.