ЂОРЂЕ Р. РАДОВИЋ (1936-2011)

ЉУБАВ У ЛЕВОЈ ПРЕТКОМОРИ

Волети птицу у кавезу,

пса окупаног у кади,

вештачко цвеће у вази...

Грех је за покајање!

Љути корен детињства!

Очи које заборавио сам,

додир који добио нисам,

писмо непрочитано...

Ипак,

(морам да верујем!)

љубав постоји!

Скривена међу ,,Седам Влашића“.

Слутим само расцвале трагове у левој преткомори...

И то мора бити знак,

у време неверника,

да себи дао сам лепоту!

ДРУГА СТРАНА ЖИВОТА

Бежао сам у непознате пределе,

са чергама пио,

са просјацима спавао,

робијаше бивше тешио

над поломљеним вратима плакао,

пуштао дамаре да свој посао раде,

себе лагао...

само да бих пронашао,

време незаустављено,

пролаз неоткривени,

што на другу страну живота води!

И кад схватих,

уклети песник да сам,

врата се сама отворише.

ПРОЛАЗНОСТ

Славимо богове земаљске

а заборављамо шапате у трави,

рику младог јелена у дну шуме,

лице непољубљене жене...

Све пролази као зла годишња доба,

Као сенке на зидовима осамљене собе,

А крик пролазности тек у предвечерје зачује се!

Једино песма траје!

Тешим се.

Објавио збирке песама Покушај бекства (1982), Пропадање земље (1989), Јабланови на путу за небо (1998), Друга страна живота (2008) и књигу афоризама Афоризми за неписмене (1998). Члан Удружења књижевника Србије.