Књиговање, представили смо се

https://knjigovanje.weebly.com/.../razgovor-s-ljiljanom... Razgovor s Ljiljanom Milosavljević, predsjednicom Književnog Kluba 21 iz Smederevske Palanke  Razgovor sa Ljiljanom Milosavljević vodi Sanja Radulović „Od jednog Kluba koji je nastao sramežljivo i sa priličnom skepsom u svom okruženju uspeva da sigurno plovi poetskim vodama ove naše Srbije, prkoseći svim problemima jednim samo sebi svojstvenim stavom, bez pretenzije da se drugima nameće, već teži da originalnošću sebi privuče simpatije sebi sličnih. Za veoma kratko vreme uspeli smo da se imena naših članova gde god da se pojavimo izgovaraju sa uvažavanjem i respektom. Uvek smo rado viđeni gosti i dobri domaćini, stvaraoci velikih dometa, a opet dečjih ruku i prostodušnih pogleda na svet.” Budući da sam dugogodišnja prijateljica, saradnica i zadovoljna gošća Knjževnog kluba 21 iz Smderevske Palanake poželjela sam da čitaocima portala Knjigovanje kroz razgovor s Ljiljanom Milosavljević predsjednicom kluba, a i slobodno mogu da kažem dušom ovog kluba, predstavim njegov rad, aktivnosti i članove i da još jednom naglasim značaj entuzijazma i solidarnosti u književnom radu kod nas.  Sanja:  Klub je ove godine proslavio 15. rođendan, šta je sve stalo u te godine a da je vrijedno pomena ovim povodom? Ljiljana: Naš grad je bogat talentima raznih vrsta umetnosti. I pre našeg kluba su postajali, ali nisu istrajali. Posle nekoliko godina dogovaranja 16.3.2009. godine smo krenuli. Književni klub 21 je nastao iz entuzijazma i ljubavi prema književnosti, ljudi koji su želeli da stvore prostor za kreativnu razmenu ideja i stvaralaštva.  Održavajući redovne aktivnosti poput književnih večeri, druženja i književnih konkursa, pokazivali smo svoju postojanost i vitalnost. Jedino nismo umeli da se hvalimo, često ni dovoljno da tražimo. Nismo imali želju da se registrujemo kao Udružewe pisaca, književnika, jer svaka ptica ima svoju pesmu. ​ Sanja: Postoji li i u kojoj mjeri podrška lokalne zajednice? Imate li vlastiti prostor? Gdje se održavaju sastanci? Promocije? Ljiljana: Lokalni mediji su nam maksimalno naklonjeni. Saradnja sa kulturnim institucijama je takođe odlična. Posebno sa Bibliotekom ,,Milutin Srećković“. Godinama imamo i skromnu finansijsku pomoć lokalne zajednice učešćem na konkursima za finansiranje pojekata iz budžeta. Prostoriju smo dobili na korišćenje aprila 2011.  Posle renoviranja u sopstvenoj režiji. Imamo mogućnost osim sastanaka i druženja da organizujemo i predstavljanje autora uz prisustvo tridesetak gostiju. Za veće skupove, dostupni su nam prostori kulturnih institucija, a leti i Trg kulture sa pratećim instalacijama. Sanja: Kakva je saradnja Kluba s javnim kulturnim ustanovama u gradu? Da li vam ustupljuju prostor ili pružaju neki drugi vid podrške? Ljiljana: Jednostavno rečeno, vole nas. Imamo lepu saradnju i podršku svih ovih godina. Sanja: Književni klub 21 već dugo godina organizuje međunarodni pjesnički konkurs i po njegovom završetku objavljuje zbornik radova pod nazivom Izvornik, kao i povremeno pjesnički maraton. Da li broj prijavljenih učesnika s godinama raste ili opada? Koliko se autori raduju nagradama? Ili ljute kad one izostanu? Ljiljana: Broj učesnika je uglavnom oko dvesta. Ima stalnih učesnika, ali svake godine i novih. Među prvima smo uveli prijavu mejlom, naravno pod šifrom. U početku su možda i bili sumnjičavi u tajnost. Trudimo se da održimo nivo kvaliteta. Svaki konkurs ima svoj profil, tako i naš. Ti koji se ne prepoznaju svojim stilom, odustanu. Dešavalo se, ali retko. Raduju se nagradama, naravno. Lepota je u tome što kod nas uglavnom učestvuju mlađe generacija, vremenom uzrastaju, tako i naš Književni klub 21. Sanja: U Klubu ima i nagrađivanih pisaca. Određuje li vrijednost pisca broj nagrada i(li) broj objavljenih knjiga? Šta je to po čemu se prepoznaje kvalitet? Ljiljana: Danas je sve ostalo varljivo. Scena je preplavljena, nekim akademijama, stranim udruženjima, zašareni se često Fb, da ne znamo ni koji je tekst nagrađen. Na našoj FB stranici i blogu objavljujemo sve književne konkurse i rezultate. Ima ih toliko, kao i nagrada, da ne mogu da zamislim da neko može u toku godine novoga da napiše. Naravno na svakom ima bar po neko naš. Svako je u mogućnosti da naštampa knjigu. Kada bi se merili, sigurno bi se zabrojali. Došlo vreme da je većini najmilije, ono što im je jasno na prvo čitanje, zatim tematski šta prolazi. Zna se šta je kvalitet, ali međusobno delimo radosti za sve ostvareno. Sanja: Klub ima i izdavačku djelatnost, o kojem broju knjiga na godišnjem nivou je riječ? Kako se Klub finansira u tom domenu? Ljiljana: 2013. registrovani smo kao mali izdavači. Dobro nam sada dođe, jer fizička lica više nisu u mogućnosti da pribavljaju katalogizaciju kod NBS, a i nezavisni smo. Naši članovi su objavili više desetina autorskih knjiga, što u organizaciji književnog kluba što kod drugih izdavača. Svako štampa o svom trošku, osim našeg Izvornika na čijim koricama su zastupljeni lokalni umetnici. Radimo i elektronsku verziju našeg Izvornika, i postavljamo na nekoliko sajtova. Do sada smo objavili 43 knjige. Neka izdanja su stigla i kao nagrade na mnogobrojnim konkursima na kojima učestvujemo, kako u zemlji, tako u regionu i šire.  Sanja: Kakva je starosna dob članova? Postoji li podmladak koji ima od koga da uči i da nastavi utabanim stazama? Ljiljana: Većina preko šezdeset, što je karakteristika i većine nama sličnih. Imamo i mlađih, talentovanih, tako da razmenjujemo iskustva. Budu nam u žirijima, održavaju Instagram, doprinose broju nagrada. Sanja: Šta su planirane aktivnosti Kluba u narednom periodu? Ljiljana: Godinama pokušavamo da podmladimo klub bar sa srednjoškolcima, ali čim krenu na studije, vidimo šta smo propustili. Biblioteka radi sa mlađim osnovcima, škole sa starijima. Planiramo radionice kreativnog pisanja i o pročitanim knjigama.  ​ Sanja: Ne mogu da ne spomenem Milka Stojkovića kao jednog od najistaknutijih članova Književnog kluba 21 koji je ne samo kvalitetan autor nego i izuzetan čovjek. Jeste li ponosni na njegove uspjehe? Umijemo li i dalje da dijelimo radost? Ljiljana: Radujemo se svakom. Napustilo nas je u proteklim godinama dobrih i dragih ljudi. Srećom imamo još. I Milko je jedan poseban, dobar i vredan čovek. Nenametljiv, tih i skroman. A i u stvaralaštvu svestran, , na radost i ponos svih.  Sanja: Imate podršku medija i lokalne televizije, koliko vam to pomaže u radu i promociji kluba, članova i događaja? Ljiljana: Lokalni mediji su nam maksimalno naklonjeni. Zabeleže sva naša događanja, gostujemo u najavi istih. Imamo zabeležen i serijal 10 za 21. TV Jasenice. Za vreme korone smo imali predstavljanje gostiju i književnih večeri putem Zoom Cloud aplikacije. Zahvaljujući Fb stranici koja postoji od 2010. i za sada ima  2.200 pratilaca, Blog koji postoji od 2011.  blizu 500.000 pregleda, sa 538 lokacija, regiona, Evrope i sveta, odškrinuli smo mnoga vrata, upoznali prijatelje, podelili međusobne radosti i uspehe. Putovanja su takođe deo iskustva, jer naši članovi posećujući književne manifestacije, proširuju svoje vidike i grade mostove sa drugim književnim klubovima. ​ Sanja: Šta bismo svi zajedno mogli da uradimo da nam bude bolje? Šta nam nedostaje? Možemo li biti solidarniji? Moramo li biti glasniji?  Ljiljana: Po prirodi sam optimista, ali došlo je vreme narcisa i računica, ne samo u našim krugovima, već i među osnovcima. Solidarnost nam se javi samo, ne daj bože, kad dođe do nevolje. U malom gradu, svako sedi u svome kafiću okružen istomišljenicima. Ideje se teško dele. Radost i podrška drugome, retko. Generacijski jaz je takođe izražen do nerazumevanja. A što se glasnosti tiče? Kvalitetni skromno ćute. Veštačka inteligencija, kažu, piše romane.