КЊИГОВАЊЕ, О књизи Илије Веселинова

https://knjigovanje.weebly.com/knjige/potraga-za-covekom Potraga za čovekom   Piše: Danijela Vasiljević O knjizi „ Provetravanje razuma” Ilije Veselinova Ilija Veselinov do sada poznat javnosti kao aforističar, predstavlja se knjigom priča u kojima ostaje aforističarski nastrojen, ne formom, već stavom i perspektivom skeptika. On svoj književni svet koristi da skrene pažnju na mnoštvo izopštenih karakternih osobina koje  ne dozvoljavaju da čovek bude ono što jeste u stvarnom svetu, u kome autor i nalazi inspiraciju. ​     Tematika je nagoveštena već u naslovu knjige. Politika, nezadovoljstvo, pakao, zavist, ruganje, laži i prevare prepliću se kao niti kroz celu knjigu, nagovešteni već u naslovima: Ponor ničega, Sumračje, Nešto i ništa, PARTY MORTALE, Dobrovoljac u paklu... Što se tiče likova, i njihovi karakteri su već određeni u naslovima kroz nametnute nadimke koje akteri nose kroz život kao svoje obeležje: Pera zlotvor, Večni Pura, Pera konj, Dobrohotni Mališa, Zare zvani Tustra. ​ Priče su uravnotežene kako u temama, tako i u stilu. Rečenice su kratke i britke. U njima se pored rečenog mnogo toga i nagoveštava. Likovi su birani kao opšti akteri koje je svako mogao negde da sretne ili ih je već video i doživeo. Pisac oko sebe vidi sujetu koja izjeda njegove likove, taštinu kojom su svi oni obavijeni kao štitom bez imalo želje da bilo šta promene. Oni su vrlo često oličenje čiste prirode koju izjedaju  društvo i sredina i koji samo kroz sarkazam mogu da opstanu (Pura, Zare, Mališa...)     Veselinov posmatra apatiju oko sebe koju je u ljudima uslovio način život sredine, ali ne poriče ni da se čovek rađa kao nečisto biće, čak navodi, u jednom trenutku da se i sam rodio sa šezdeset četiri zuba i odmah tražio da jede što asocira na ugriz majčine dojke i njenu patnju koja se nastavlja i nakon porođaja. Na taj način, autor se poistovećuje sa svojim likovima i jednostavno se predaje jer ne vidi način da nešto promeni.     Pisac se obračunava sa čovekovim iskvarenim postupcima naglašavajući ih rečenicom „Šta će mi ono što imam!“ Ova  izjava je zajednički činilac većini priča jer likovi pate za onim što nemaju a zanemaruju ono što već poseduju. U jednom trenutku, on opravdava njihove postupke za koje smatra da su uslovljeni proživljenim nezadovoljstvom i nametnutim pravilima: „ Nije red čeprkati po dušama onih koji piju.“     U nekim delovima prisutno je i poetsko izražavanje koje je upečatljivo u pričama Ponor ničega i Ništa i nešto. Čini se kao da se one nastavljaju jedna na drugu. Ove priče oplemenjuje knjigu  i iz negativnih predstava daju nagoveštaj dobrog kroz opis življenja iz piščevog ugla posmatranja. ​     Sami događaji Ilijinih priča ne nose težinu, već to na sebe preuzimaju upečatljivi likovi na kojima je težište ali i pažnja piščeva. Njihovi karakteri su nosioci celokupne knjige, oni su centralna tema i ideja koja pisca inspiriše da ipak začeprka ispod površine i na zanimljiv i neobičan način predstavi sebe u odnosu na svet oko njega koji žučno želi da razume.