КК 21 је у уторак 29. марта учествовао на 2. Песничким сусретањима које је и ове године организовао Клуб писаца "Чукарица". У пријатном амбијенту Културног центра "Чукарица" поред наших песника (Љиљана Милосављевић, Данијела Глишић, Нена Радуловић, Милош Сакић и Милован Мићо Петровић) присутнима су се својим радовима представили и песници клуба домаћина, као и песници из Панчева и Бјељине.
Нена РадуловићМолитва Десанки Максимовић
Док свето време великог поста тече,
Осећам вечера благост што нас греје.
То добротом својом испуњаваш вече.
Све је твоја љубав, твоја душа све је.
Осећам вечерас на заласку сунца
Како с младим биљем дишем у цвету,
Како васељеном твоје срце куца
И пролећну песму поклањаш свету.
Док звездано јато сакупљаш у крило,
Молитвом те зовем, изађи из сене,
Да ми пут обасја твоје лице мило,
Да лепотом песме додирнеш и мене.
Данијела ГлишићПољарица
С пролећа прошета пољима растварајући бусење бритком фигуром. Стрништа услед њеног хода траже уточишта утапајући се у пренетост. Тако настају претапања. Под њеном цветном хаљином латице сусрећу босоноги ход и нагост бутина зарања у тренутак. Разуздани коњаници назиру топљивост док бере смиље. Роса се огледа по њеним прстима. Боје се нагну-ливаде окончају. Светлуцају из даљине њени увојци и коса приближавајући се, овлаш, додирује коњанике. Набравши цвеће одлази у непрегледност за коњанике, односећи капи росе по својим скутима. С јесени заигра коло са вилама невидљивим, њишући кораке и цветни јој шешир на глави сажима ветрове.
Милош СакићВРАТА
У овом глибу животном тражим врата,
која ће уз шкрипу, да ме извуку из тмине,
и одведу до неког мени блиског брата...
Иза, чекам загрљај да ко муња сине.
Тумарам, исцрпљен, скинут до гола,
рањеног срца, са пелином у души,
идем, и мирно проматрам како се руши,
цела моја кула, саздана од животног бола.
И нема ту дела, где бар сумње није,
болних очекивања остављених криомице,
у том телу лелујавом, са модрицама од прије,
што пева гласом на умору птице.
Мисао ми је песма, што одзвања храмом,
на длану кобна ћутња, коју нудим себи,
а иза врата немих, запечаћених тамом,
нешто ме од преосталог живота пита: Где си?
Милован Мићо ПетровићЗагрли ме дан
Ноћна тама
Грли ме сан.
Мртва тишина
На путу
Од неба до земље
Шаље ме
У светлост дана...
Летим кроз таму
Без крила
Непозната путања...
Падам, падам
Да ли је то сан?
Будим се...
У наручју, загрли ме дан.
Љиљана Милосављевић
Љубавна
Песник ми не треба
поезија си у мени
Речи бацамо у ветар
осмехе и ћутњу
Мисли путују
кроз време
Време промиче
не зауставља се
ми у њему
Ко помиње љубав
погледај ме
трајемо у њој.
Нема коментара:
Постави коментар