Дуга се ретко рађа
(Десанки за 110. рођендан)
Драга моја са висине плаве
чекаш са чежњом
витеза зеленог
уцветалих мисли
време не мериш на сате
Коме да се тужимо
разграђују црквене порте
нестају бајке и месечеве зоре
уместо браће и сестара
деци дарују играчке скупе
Више нико времена нема
и не тражи помиловање
за покошене траве и посечене главе
за погубљене успомене
за избрисане дане
Заборављамо како изгледа
излазеће сунце
како дише земља после кише
шта то беше стисак
пријатељске руке
Трајемо са стрепњом
и мирисом далеких лепота
жедни разговора
у земљи некој
на брдовитом Балкану
Хвала ти за даровану тајну
за реку од немира
за музику речи што у мени свира
за поздрав што га донесе песник
испод твога шешира
Љиљана Милосављевић
Смедеревска Паланка
чаробни стихови, имају моћ окрепљења за дане који долазе
ОдговориИзбриши