NEPOSREDNA KONZUMACIJA KULTURE

100 HILJADA PESNIKA ZA PROMENE

Asocijacija Kulturanova poziva pesnike iz celog regiona na učešće u akciji “NEPOSREDNA KONZUMACIJA KULTURE” u okviru koje će se, između ostalog, 24. 09.2011 u Novom Sadu, na jednom od otvorenih prostora u centru grada, održati “izložba” pesama pod nazivom:

"100 Thousand Poets for Change".
http://www.bigbridge.org/100thousandpoetsforchange/

Ovo je još jedna u nizu akcija u okviru dugoročnog projekta Kulturanove, GRADIONICA, projekta koji ima za cilj da se afirmativnim akcijama, stvaranjem, kulturnom i umetničkom produkcijom, stavi fokus na problem korišćenja javnog prostora i potrebe nezavisne kulturne scene za ovim prostorom.

"100 Thousand Poets for Change” sastoji se od preko 400 individualnih događaja koji će se dešavati istovremeno - 24.septembra ove godine u 350 gradova širom sveta.

Novosadska izložba pesama – je jedan od 400 predviđenih događaja. Ona će istražiti na koji način se može postići neposrednija komunikacija između umetnika i publike, te pokušati ,kroz neobičan način prezentacije pesama, skrenuti pažnju ljudi na stvaralački rad pesnika i na ono što oni žele i imaju da kažu o globalnim problemima, smrti, životu, osećanjima, nepravdi…

Tema je slobodna.

Pesme koje pristignu na ovaj poziv biće odštampane na papirima A5 formata i izložene tako da će publika moći lako da ih pročita i među njima izabere i uzme onu koja joj se najviše dopada, (naravno, napraviće se više kopija svake pesme).

Pristigle pesme takođe će biti objavljene na blogu:
http://freepoets.blogspot.com/
kao i na stranici posvećenoj projektu “100 Thousand Poets for Change”.

Nakon 24 septembra sva prikupljena dokumentacija vezana za projekat biće sačuvana od strane Stanford Univerziteta u Kaliforniji, u okviru digitalnog programa arhiviranja LOCKSS.
http://lockss.stanford.edu/lockss/Home

Pesme sa kraćom biografijom možete slati na:
neposredna.kultura@gmail.com

Славиша Крстић (Београд, 1970.) живи у Смедеревској Паланци; пише песме, приче, путописе и есеје. Добитник тринаест награда у овим областима. Око стотину рукописа објавио у разним зборницима и часописима.

Збирке песама:

  ''Гонет'' (Самостално издање, Смедеревска Паланка, 1997.)

  ''Путоплет'' (Српска Књига, Рума, 2005.)

  ''Свество'' (Књижевни клуб ''Бранко Миљковић'', Књажевац, 2007.)

  ''Језик жеђи'' (заједно са збирком ''Тренутак цвета'' Саше Угринића; Дом културе, Ивањица, 2007.)

О ПЛАВОМ У ЉУБАВИ

На најголубијем делу твог тела

склапамо уговор. Нећеш ли моћи заборавити

додир псалма са оштром бојом мастила

које рађајући се најзад постаје реч молитве за тебе,

нећеш ли моћи, ако не пре, пергаментом твоје суштине?

Памти ли папир речи или то чинимо ми

којима очи шара преписујући се на брда, долине, шуме? Плавет,

она нас својим скровиштима голица. Комуницирамо и без изговорене речи

а у нама је, нема. Не познаје начин да избледи.

Није неопходно да упознамо се боље

кад нам се већ душе телима отимају да прославе страст

вечно првог пољупца. Љубе се, једна у другу продирући.

То је небо. Спрема нам место у облацима, да без одеће крвне,

као у мајци зачете тек, угости осмехе нам и стварна бића. Лежаје,

који вртоглаво, док на њима најзад заиста љубав водимо, висинама хитају.

Памти ли папир речи

или их само преписује на наше очи да други из њих чита?

Уобичајености, одвратна постала да миримо се са свим и свачим

одричем те се иако једини начин за преживљавање нудиш,

одричем у замену за оно што би требало да будеш.

наше нешто

нешто је твоје

у теби

нешто је моје

у теби

нешто у теби

тражи своје

у мени

нешто ми не да моје

у себи

нас двоје

приђем, изблиза

поглед ти мерим

то лепо

у речи неће

то лепо

твој лик

или сан то је

зажмурим

не бледи

кад ли ће сан

кад ово јава

докле ли смем да чувам

да твоје у мени

мојим сном спава

зар морам собом

и тамо

да носим твоје

нешто ми не да моје

ОГРЕШЕНОЈ

Вина си.

У својој пространости

пожелела зрно ми.

Одавде

па докле се споје

земља и небо си.

И хтела моје.

Вина си. Да залијеш

водицом обилно.

Да зрим.

Зримо.

Прозиром љубим

по себи лаз

пузавице.

У неопир допупила,

разједрила,

упијаш.

Не пленом бивам,

трофеј не имам.

Ни ти.

Вина си. Невина не.

И преорана

и нађубрена.

И слој за пад

и слој за род.

Горимо

у твом стану

у срцу сунца.

Волиш

са благословом

хијерархије неба.

Зупчаници

у погону свемира

су нам душе

облицима неузнемирене.

У себи имаш ме: вина си.

И ја сам вин.

ПАД У ХОД

Ма како год,

никако гад

И макар кад

напусти код.

И простри сав под

под ход.

Но пад на под

још није

ход у хад.

Нити у крви ране јад.

Ма на рану и јод.

Ни, ма и преко воље, труд

узалуд

да будеш рад

бити род.

Кад будеш био плод

што га заметн'о свод. Тад.

Иначе: ход

и без пада на под

једнако пад у хад.

МЕТАМОРФОЗА

ђаво

у једином облику

крвави

сперматозоид

репато

срце

ч

о

в

е

к

 Саша Угринић (1971), завршио Машинство у Крагујевцу.
Своје прве књижевне радове промовисао јавно од 1997, био члан Књижевног клуба СКЦ. Пише песме и кратке приче, подстакнут остварењима и покушајима познатих и мање знаних савременика и свих оних који су били и за собом оставили видљив и мање видљив траг.

Поезијом је заступљен у следећим зборницима:

Лирски квадрати, СКЦ, Крагујевац, 1997; Липар, Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 2001; Девети год, КД „Запис”, Горњи Милановац, 2009; Жубори са Моравице, Дом културе, Ивањица, 2006, 2008, 2010; Шумадијске метафоре, Младеновац 2011.

Учесник Европског фејсбук песничког фестивала БКЦ-а, 2011.

Са Славишом Крстићем поделио другу награду за Најлепшу љубавну песму (Ивањица 2006).

Живи у Великој Плани.

Jutro na Woodstock-у

Jimi Hendrix-у

 jedan embrion moga duha

lebdeo je u izmaglici

jutra na Woodstock-u

odjahao s oteklim talasima

ima me u cvetu

koji pupi na

moru istorije

 deo mene otišao je tokom

ka mestu sa kojeg će me biti

više svuda

 siguran sam da nastajem

sa nežnim menama

i u silovitim susretima

kada se usaglasim lepotom iza tišina

ispred muzike

svedočim o tome kako se suše

lanci bez potpore

 siguran sam da nastajem

u očima što gledaju

 jedan embrion moga duha

lebdi u izgrevu

jutra na Woodstock-у

our sun and our sky

every night, and every day

in my life's point and dale

I want to touch your body, your soul

I want to give you my dream's breath

and my destiny's pain

in my room, in my heart-drum

in colors, in dark, in light

in cascade of my blood's flow

I want stars, shine of your smile

one night, one day

our sun, tears and sky

NE BUDI TUŽNA TOLIKO

(Third Stone From The Sun♪)

Mila majko

ne budi tužna toliko

slušaj ″rokenrol″

To je lek za

svaku kob i bol

za nas što brodimo

između tla i neba

na međi sna

i jave

I ovoga leta

cveće cveta

i širi svoje krunice

u drevni ritam

zvezda

Svet je naš

i svaki jezik

to je glas što daje spas

јеdan lek

za svaku kob i bol

а nе fol-оreol

nа svemirskom brodu

što se planeta Zemlja

zove

♪ Jimi Hendrix

BLUZ NOĆNE VOŽNJE

O

srećna noć

O

srećna noć

Put je dug

Put je tvrd

Noć je hladna

Noć je topla

Noć je bistra

O srećna noć

Noć je tvoja

Noć je moja

Noć je naša

Noć je luda

O

Kakva noć

Tvoj tata ima snova

„Moj tata ima para”,

ali u nama je pesma

O

bistra noć

O

srećna noć

Kakva noć

СТРАНЕ

Шта ће нам стране, слепе и чамне,

тако супротне, а опет исте?

Зашто их гланцати, неговати?

Познајмо своје врлине и мане,

јединствено је

бивање.

 А шта има иза Стране?

- Страна што даје, одржава.

Одавна беше светло и тама,

ал` многе стране измислили људи.