А да, стварно, одемо на кафу?

U организацији нашег Књижевног клуба, синоћ је у просторијама Народног музеја у Смедеревској Паланци одржана промоција заједничке збирке песама "А да, стварно одемо на кафу" Гордане Влајић,Миодрага Јакшића, Сање Петровић (оправдано изостале) и Владимира Благојевића.Смедеревска Паланка имала је ту част да се ова необична књига нађе пред нашом публиком пре београдске. У сваком случају, стихови које су читали сами аутори и глумица Сања Мијаиловић загрејали су срца љубитеља писане речи у ово хладно зимско вече. Након одржане промоције наши драги пријатељи свечано су пресекли врпцу просторија нашега Клуба и тиме симболично отворили врата свима којима је књига на души.



Гордана Влајић

Јесеновање

"Питаш колико си пјесник.
Човјече, рекох ти,
онолико колико ти је двориште."
Љиљана Црнић

Наднела се јесен над моје двориште.
Облаци досегли климави довратак.
Кошава помрсила крошње.
Замукло звоно нову зиму броји.

Зањихала се јесен под мојим прозором.
Гладим пар својих златних дуња.
Удахни ме, шапућем.
Шкрипи разјапљена капија.

Станарице закитиле моје трепавице.
Жмурим, не чекам.



Миодраг Јакшић

Сутра

Позив на кафу,
не значи позив у кревет,
а и да значи,
у кревету, шта би.

Сусрет на улици,
није нужно и нова веза,
и да јесте...
Шта кад се одљубиш?

Одговор, ма какав да је,
није логично и пристанак
на оно што неко очекује,
а и да јесте, шта те брига...

Сутра је, одувек, било ново
силно жељено, дрхтаво,
можда никад недолазно
и сигурно једном, судбински, недочекано
без јутра, и сунца.

Сутра је, пак, и, оно очекивано
тек доспавано, достигнуто,
доступно, јутром омирисано и блиско
Још један дан у животу.
Са кафом или чајем, шта пре...

Па сутра онда нек буде Ослонац:
позив на кафу,
сусрету на улици,
расправи о нијансама,
питањима и одговорима, пређашњим, свим.

И дилеми.

О њој мисли сутра...


Владимир Благојевић

Фокус

Видео сам те
Заљубио сам се,
Погубио сам се,
Изгубио сам фокус.

Флертовали смо,
Смувао сам те,
Заволео сам те
И нисам имао фокус.

Лудило је трајало,
Волели смо се
и опет нисам имао фокус.

И венчали смо се
И као средили све,
Али ја болесно волим те
И зато немам фокус.


Сања Петровић

Мале ствари

7.50
смс порука:
две шољице за кафу.
Истог момента
осмех се рађа
и дечијим полетом
низ степенице јурцам
од 6. до М спрата
насумично удишући
мирисе кафа.

Волим твој поглед
радозналог дечака
уз "добро јутро"
и речи што омот ткају
да ме штити...
слободно могу рећи
од пирана.

15мин.
Сасвим довољно
да се преброди
тежина дана.



Фото албум са промоције