Jednom kad umom željnim istine i saznanja
Otvoriš vrata nepoznatog
Iz potrebe da istražiš svoj početak i kraj
Iza tih vrata zateći ćeš bespočetak i besprestaj
Težnja i ljubav ka mudrosti vodiće te čudnim putevima
Saplitaćeš se o reči velikih mislilaca
I padati
Sve dok ne shvatiš da te od pada spasiti može samo sumnja
Jednom kad na njihove misli budeš odgovorio sa da ili ne
Zatvorićeš vrata
Onaj koji u sebi sumnju nosi bliža mu je istina
Bez nje
Potraga za sobom i smislom nije ni počela
Zato sumnjaj Jer sumnjajući Tajna prestaje da bude tajna
SMRT SE NE POBEĐUJE SMRĆU
Tumaram po svojoj unutrašnjosti
Ne gubeći iz vida spoljašnji svet
Po prvi put istinski uplašena
Da neću moći da se setim
Zašto sam baš sada ovde
Ni da li sam sama birala ove oči
I ko je nebo smestio u njih
Lako je to pripisati
Nekoj višoj sili
Ili univerzumu samom
Iako verujem u njegovu savršenost i preciznost
I da bi on mogao tako nešto da učini
Ipak mi nešto u meni govori da to nije tačno
Moja radoznala priroda
mi ne da da se pomirim sa tim
Da je dovoljno samo prihvatiti
Prihvatiti šta?
Ako verujem
Hoću da znam u šta verujem
Hoću da dokažem da sam sama
Izabrala da nebo nosim u očima
Ne postoji neobjašnjivo a ni slučajnost
Ona pripada nezainteresovanima
Onima što ne vole da razmisljaju
Što ne poznaju snagu i moć čuđenja
Uplašeni pretrče kroz život
Zauzeti mišlju kako preživeti
Sa svakim uzdahom
Jedan su korak bliže smrti
Zato se čudim nad činjenicom postojanja
Istražujem raskorak između odlaska i povratka
Da bih mogla sebe pre smrti da rodim
Da život u zaboravljeno udahnem i oživim sećanja
A kad sam već ovde sad
Za svaki slučaj ostaviću trag za sobom
Pa kad odem i vratim se ponovo
Neće mi biti teško da ti dokažem
Da nisam bila slučajno ovde baš tad kad i ti
I onda se usudi da kažeš da nisam nadvremena
Moje će ti prisustvo razbiti ubeđenje i pojesti prazne reči
U sopstveni vid ćeš posumnjati
I tako nem započeti istinski da živiš
Otkrivajući sebe u tišini
Moje ćeš misli pokušati da misliš da ih odgonetneš
Postavljaćeš pitanja koja sam ja postavljala
Ali ne prihvataj olako moje odgovore
Suprotstavi mi se
Izazovi me da se vratim
I opovrgnem sve tvoje teorije
Sumnju da ti posejem po umu
Kao što to sa mnom čini
ova mudra stara duša
Što me vekovima neumorno prati
I ne da mi da stanem
Kaže: uvek ima još
I od najdalje daljine postoji dalje
Ako me ne prepoznaš ne brini
Navešću te da shvatiš
da je pred tobom tek odricanje od zaborava
Posmatraću tvoj rast iz daleka
Samo zato što si se odvažio da posumnjaš
A kad budeš bio spreman
Srešćemo se
Prepoznaćeš me po plavetnilu
Što isijava iz mog oka
Sa ciljem da se besmisao zameni smislenom prazninom
Udružićemo svetlost naših umova
Upotrebljavajući istinu na pravi način
Gluvog i slepog čoveka ću zauvek lišiti straha
Dokazujući mu i nema da je smrt u životu pobeđena
Нема коментара:
Постави коментар