ВОЈНИЧКА
препис с младих
камених крстача
на каменарском
гробљу
Сунце Му жарко љубим
из овог безданог гробца
И калопер на шајкачи
у зеву поноћног ропца
И зрно презрелог
јечма у проклијалој влати
И метак машингевера
што живот ми прекрати
Капљу Му прву причесну
у кондиру од снега
Изгрцан плач у слами
испод незнана брега
Задњу Му стопу Љубим
на друмима без трага
И мирис зеленике док
чили мушка снага
Љубим Му цветић модри
на везеној марами
Што ми га посмрче на
мртве груди стави
И грубе дланове
старице сузама од босиља
Последњи данак бели
што у сумрачју тиња
Лебац Му Његов црни
и штамбиљ мастиљави
Што куфер ми војнички
сандук мртвачки најави
И корак оштри стројеви
у мамној запевци трубе
А сливени се јауци
блатњавим рововима губе
Живот Му Љубим... у
крсту крајпуташа
И ону дојку једру
којом ме премами снаша
Име Му... Прости
Боже... Кости изрованог доба
Љубим Ти...Љубим
Небо...Србијо из гроба!
(Награда“Златна
струна“ Смедеревске песничке јесени
и Награда публике у Смедереву 2015.)
ЛОБАЊА МАСТИОНИЦА
Гаврилу
Принципу, Младобосанској младежи и
Богдану Жерајићу
од чије је лобање џелат
издељао мастионицу
дрхтав лелуј испод
жиле у пределу месечине
из белине самог гроба
из чеоне кости – зглоба
расте плаво крилце
свица у поготку првог хица
у запису да не труне
пролистао век побуне
Лазар Богдан и Гаврило
претворени у мастило
а џелата стравна
рука исписује слог јаука
Нема коментара:
Постави коментар