Данијела Васиљевић (1976)

  СЛУЧАЈНОСТИ

- Добар дан госпођо, пронашла сам вашу мачку испред зграде. Како је доспела тамо? – упита жена из стана 2Б.

- Ох, драга сусетко, хвала што си је донела, ево управо сам пошла да је тражим; каква случајност – рече жена из 2А па прихвати црну мачку у наручје. – Ни сама не знам како успе да побегне из стана. Ваљда сам непажљива са вратима; тешко се затварају, а лако отварају. Чудно је то... – замисли се на тренутак. – А ви, волите мачке драга? – просто ускликну као да се нечега сети.

- Да, наравно, чак размишљам да набавим једну себи.

- Немојте, молим вас, ево можете узети моју... ако се мени нешто догоди... мислим...

- Ма шта причате госпођо, па ви сте тако витални.

- Драга моја, имам и превише година – кисело се насмеја. – А било би ми лакше да одем са сазнањем да ће она бити збринута - замисли се на ове речи, али се брзо прену. – Ах, ја... причам којешта. Хвала у сваком случају.

- Ништа, кад год вам нешто затреба...

Врата 2Б се, после гласног чангрљања кључа у брави нагло отворише и  ходник окупа светлост. Госпођа из 2А и даље стаји испред свог стана са мачком у наручју. Светлост јој откри старачки изборано лице, али јој из очију, на тренутак, нестаде увек присутне летаргије. Као кад дете нешто смисли, неку досетку, па се сво озари, тако и она заблиста у заносу мисли па позва сусетку.

- У ствари... драга... извини.  Ако би могла да ми помогнеш око једне ситнице, кад си већ ту.

Жена застаде на довратку стана 2Б - изненађена. Ипак су до сада размениле тек неколико устаљених речи поздрава при сусретима на степеништу.

- Важи – покуша да делује неизненађено. – Само да закључам.

Требало је само да пребаци чаршав преко цеви у купатилу, који ће старој госпођи бити заштита од сунца и погледа, како ова рече. Од погледа можда, али од сунца и није нека заштита, помисли жена из 2Б гледајући у окачени чаршав испраних боја. Сунце са северне стране – смешна бакица, настави да се шегачи у мислима разгледајући купатило. Ко зна какве се мисли мотају под том седом, уредно ондулираном косом.

Керамика у купатили била је напрсла на више места. Осећао се задах старине. У танком млазу поред славине цурела је вода доле према сливнику. На зиду, привидну целину разбијених делова огледала чувао је рђом прошарани рам. Више недовршених лица у одразу - малер, помисли жена из 2Б.

- Кафа је на столу драга – прекиде јој мисли позив из кухиње. Као ухваћена у неком злоделу, а не само у разгледању, ова просто јурну ка вратима. За њом се разлеже звук цепања тканине. Привезак са кључем закачио се за чаршав коме није много требало да се расени по средини. И није тако страшно како је звучало, шапну себи  жена из 2Б. Успела је само да повуче задњу страну чаршава надоле и сакрије подеротину.

Кафа је била горког укуса. Испиле су је у неколико гутљаја. Осећај непријатности оптеретио је сваку изговорену реченицу. Чинило се да ни једној жени није било до разговора. Жена из 2Б се оправда кашњењем на посао и оде.

Враћала се у устаљено време – у осам увече. На првом степенику чула је жамор са другог спрата. Врата стана 2А била су широм отворена.

- Шта се овде догодило? Где је госпођа?

- Самоубиство, - препознала је глас суседа из 2Л иза себе – у покушају. Пробала је да се обеси о цев топловода у купатилу. Није јој се дало. Случај је хтео да узме стари чаршав. Поцепао се после неколико минута; можда је био и начет, ко зна...  Однели су је у болницу.

Жена из 2Б се стропошта на под. Обли је хладан зној. Осети нешто топло у крилу. Црна мачка се гњездила на њеним коленима.

- Госпођо да ли вам је добро – упита милиционер који се појави на вратима собе. – Изађите молим вас ако нисте у сродству за повређеном. Одведите је у њен стан – рече мушкарцу из 2Л. – И разиђите се сви, молим вас.

- Могу сама, хвала - рече жена и придиже се. Корачала је полако према својим вратима. Мачка је ишла за њом. Нестале су иза врата стана 2Б.

После непуних пола сата, ходник се испразнио. Милиција је завршила увиђај; станари су се нерадо разилашли, жена из 2Б испијала је други бромазепам, жена из 2А лежала је у болничком кревету помирена са сазнањем још није крај, мачка је спавала.

- Не постоје случајности, - рече жена из 2Б мачки из 2А.  - Твоја газдарица је погрешила драга.

Мачка отвори очи али не показа интересовање за ову изјаву; као да није разумела; или као да је све време знала.

Од 152 прича пристиглих на конкурс за кратку причу Фестивала „Потпис“, Општинског Културног центра Апатин и награду „Миодраг Борисављевић“, прича Данијеле Васиљевић ,,Случајности" је ушла у 10 изабраних прича.