Јасна Стефановић (1978)

ТЕМА

И данас

журиш.

Испијаш кафу

на брзину.

Обично се тако

сталожи у мени.

Не, неће ме

угушити зидови.

Можда ћу само

ћутати дубље.

Па, нисмо први пут,

говорећи о небитном,

сасвим случајно

промашили тему.

ИЗ СЕНКЕ

Бојим се,

јутрос поново будимо

поспано сунце.

Бојим се

да се не разлију

боје на марами,

да се опет у мени

плавиш хладно.

Бојим се

да ме не одају

гласови из сенке

и затворе ме у круг

из кога бежим.

Опростим ли бол

остаћу овде

да дубим ходнике

бесмисла.

ОЧЕКИВАНИ СЕ НИКАДА НИСУ

ПОЈАВИЛИ

Очекивани се никада нису појавили.

Узалуд смо ослушкивали

како корачају по магли.

А трајало се

и даље.

Мрштили смо се на године

и лишће.

Понекад долазила јутра,

рађала радости,

никад потпуне.

Очекивани се никада нису појавили.

Можда не смедоше

несигурним мостовима

између срца.

СЕДАМ МИНЂУША

Моја осамнаестогодишња девојчица

није се вратила синоћ.

Имала је карирану кошуљу,

бледоплаву,

када је излетела из куће

на ,,десет минута“

да препише лекцију.

Не знам чак ни с ким се виђа.

Моја осамнаестогодишња девојчица

има седам минђуша

на левом уху.

Касно долази из града.

Мени се то не допада.

Дању је увек поспана

и нервозна.

Морате је препознати,

моју пегаву девојчицу.

Па мршава је и бледа.

Стид ме је,

као мајку,

што вам више не могу рећи.

  

Из збирке поезије ,,Сусрет огледала“ (1998), Студентски културни центар, Крагујевац.