Радмила Кованџић
ПОСЕТА МАНАСТИРУ
Немир ветра
Би јачи
Од немира
векова.
Варка.
Трен се треном обоји
И у вечност
утопи.
Ана Марјановић
ДАХ ЖИВОТА
Славујева песма
лугом прелама пој
и дан и ноћ
сећањем ум заталаса,
док свици пале
светло у житу што класа,
велик и стамен
јутром рани деда мој.
Лице му красе
линије тешког живота,
у два три маха
ливаду росну коси,
у џепу сакрио
снове а само воду носи,
част и поштење
његова су лепота.
На јастуку
извезена ружа, оживи трен,
двоје избораних
руку, лица им сен,
зором, часовник
стари на рад позива.
Из рерне мирише
проја, зрневља траг,
тај дах топлине
зноја, премио и драг,
док хладном
водом лице деда умива.
Љиљана
Милосављевић
НАДА
Волела бих
самотна
Да ти се радујем
Као јутру птица
Да не започињем
Ткање дана
окачена
Над нашом
празнином
Као паук о
сопствену нит
Радосне песме за
твој џеп
У мени одавно
нема
Шта да ти
донесем
Ишчупаће нас из
погледа
Са птицом и
кровом
Остаће у сећању
само
Осмех као
измаглица
Чекам нови дан
Да нам песма
порасте
Достојна плавих
висина
Миодраг
Милуновић
ПОЈИЛО
Од костију наших
Начинише појило
И догнаше говеда
Од комшија
Отетих
Да жеђ утоле
Ороговише облаци
Обешени о ревер
свевидела
Изатканог
На рубу сећања
Залуд су
трокраке камџије
Љубиле уморне
сапи
А пољупци
Као презреле
чауре мака
Пуцали немуштим
пољем
Загледано у
безумље
Море рогатих
Ћутало је сећање
Чекајући
Да се господар
огласи.
Светлана Нешић
ИМА ДАНА
Има дана када
пишем,
има дана када
волим.
Има дана – само дишем
за здравље се
Богу молим.
Има дана кад
утихну
звуци што се пре
чуше.
Има дана кад
извори
ко од шале сви
пресуше.
Има дана када
нада
пригрли ме
изненада.
Има дана када
слутња
из прикрајка се
прикрада.
Има дана када
лако
наоколо све се
збива.
Има дана када
желим
да осетим да сам
жива.
Милован Мићо Петровић
ЗАЉУБЉЕНЕ САЊАЛИЦЕ
Успомена животних
слика
Свевидиком искри
чежњу...
Сјајем верне
зенице
Љубав уснама
казује.
Доспела си у срж
моју
Радости блиставог
мира,
Заљубљене сањалице
Цветном оазом,
крилима лептира.
Волим те! Бесконачно
небо да чује
Скривена у зрну
скривеног цвета,
Трептају душе
одана тајна свака
Дарована љубав,
чедног даха.
Отвореној срећи,
чаробне речи
Витешка лепота
душом доказана
Љубав срце
пољупцима храни,
Нежностима испуњени
сни и дани.
Живомир Мића
Стевановић
ПРЕВАРЕН САМ КАСНО САМ САЗНАО
Нисам био на
Голом отоку,
Нисам иш׳о на отоке друге,
Ал׳ ,сам горке пилуле гутао
Срце ми је пуно,
пуно туге.
Све сам дао: младост,
снагу, вољу,
Све за друштво и
будућност бољу,
Мислио сам да
сви тако раде
Од фабрике,
школе до ливаде.
Преварен сам,
касно сам сазнао,
Тек сад видим
колико сам дао,
Гледам многа та
моја Признања
И Дипломе од
разних Медаља.
Шта од тога имам
пред крај века,
Сиромашног старост
да ме чека,
Да ме чека жена
крај душека
Истрошеног,
нервозног човека.
Зато и сад можда
касно није
Да се пева и
нешто попије,
Нек ми душа
живне и ојача
Али више без
туге, без плача.
Стојковић Милко
ТО ШТО ВИ ЗОВЕТЕ УМИРАЊЕ
То се зове
умирање
на зиду очев сат
ћути
само време стане
и певање
и ништа се више
не може чути
земља ће
поцрвенети од стида
што ме
сахрањујете недовољно мртва
не скидајте очев
сат са зида
можда ћу у смрти
бити победник, а не жртва
над закопом
мојим јаукнуће курјака сневање
као очев сат
зауставиће се моје певање
остаће отворена
књига на осмој страни
згаснуће
недогледане слике и стихови недопевани
У овој књизи заступљено је 745 аутора
писане речи, са по једном песмом, из последњих десет међународних манифестација
,,Синђелићеве чегарске ватре“, као и чланови Књижевног клуба 21.
Нема коментара:
Постави коментар