ИЗВОРНИК 12, Зборник радова 2022.

 

МЕМОРИЈАЛНА НАГРАДА
„МИРОСЛАВ ЈОЗИЋ“
Душан Мијајиловић Адски, Ниш
 
СУДЊИ ДАН
питаш ме о онима 
који ће једног дана доћи
лекцију да нам очитају
да нас из целоживотне коже
истерају
построје и разброје
и поставе нам нека
неугодна  питања
 
питаш ме
како ће  то наше душе
поднети 
како ћемо без хаљина
буђелара и накита
пред њима -
још више пред нама самима 
огољенима
вишом силом  и истином
 
питаш ме
које молбене речи
покорни да им упутимо
 
одговор је:
треба да ћутимо... 
ћутимо...
 
све смо речи 
и грехе потрошили
 
ДРУГА НАГРАДА
Марко Поропатић, Београд
 
ПАД  
 
Сећам се да су се окретали точкови на бициклу.
Дворишта су деловала огромно, ја тако сићушно.
Био сам срећан и уплашен, нечије очи су бдиле 
Над мојим покретима. Желео сам да одем далеко, 
Претрчим деценије и дођем до ових година 
У којима сам сада. Јуче сам прошао кроз 
Улицу у којој моје сећање бележи први пад. 
Црвена боја капала је по бетону, мислио сам 
Да нестајем. Први страх и мој поглед у бистра 
Небеса. Копао сам по угрушку као по руднику. 
То радим и данас, тако обнављам градиво. 
Пад је трајао и трајао. Тело се котрљало 
По прашини, бол долази  касније, памтим то. 
Точкови су наставили да се врте, ја сам устао 
Сломљен, и богатији за један ожиљак. 
Цео мали свет стаје у ову улицу кроз коју сам 
Јуче прошао. Изашао сам из ње, али не излази 
Ми из главе тај пад. 
 
ТРЕЋА НАГРАДА
Никица Бинић, Београд
 
УСУД                                   
 
Мене је Бог одабрао
да се никада не крстим,
згрчио ми десну шаку,
а левом се не крсти
 
ПОХВАЛА
Светозар Гужвић, Зворник
Република Српска, БиХ
 
БИО ЈЕ ДОБАР ЧОВЈЕК
Говорим:
био је добар комшија
Вјеран муж и тата.
Црна одијела плачу
Сандуку прилазе
Покојника оплакују
Шаке чврсто држе грумен земље.
Мислим:
Тук'о је жену
Заслужио је и дубљу раку.
По обичају
Попих ракију
Удовици стиснух руку
"Био је добар човјек"- опет изрекох ту неистину.
Пјевају попови...
...Чују се уздаси...
...
Лопате бацају иловачу
Празан звук плаши тишину
Тешка камења одјекују
Кише капи добују по споменику
"За татом и небо плаче"
Тјеши мајка дјевојчице.
"Био је добар човјек"
Пратиће ме до сљедеће сахране
Те научене лажи одјек
Ко ће тако лагати кад мене у земљу спусте?

ПОХВАЛА
Тања Ђурђевић, Велико Градиште
 
НАЈНЕЉУБАВНИЈА ПЕСМА
 
Улице не рађају децу
Улице једу децу
Деца гледају у вис
Никада ништа не испада
Из кљунова великих птица
 
На прећутане изборе
О легенди мутаве карте
Шине не би да прозборе
Иду у старачке домове
За ислужене возове
Деца чекају
 
И  полуснена гледају
У наколмоване кловнове
У путовање једне лизалице
У шаку унапред извученог
 
Погледа у себе боје се
Унутра није долазио нико
Ко би знао да исприча
Најнељубавнију причу
О запечаћеној лутки
И успаваном лептиру у њој
 
Загледана у повратак
На место с ког се нису макла
Деца са теговима у очима
Шећерне плочнике лижу.
 
ПОХВАЛА
Соња Ранђеловић, Ниш
 
МЕСЕЦ
 
Жута лимунова ноћ испушта крик сове. Нова ватра се распламсава 
изнад лепљиве реке у варнице сажаљења. Човек је нестао у локви живота.
 
Шум разбија небо стравичне истине. Надолази бесна олуја. Бојим се несреће
крвљу озвучене и жеље човека да освоји небеско раскршће болом опевано.
 
Златници звецкају у туђој баштини, гуслар најављује нове сеобе. 
Пророк благосиља своја знања. Мирише пустињски песак слободе. Коњи јуре.
 
Правим стихове за ветар, за земљу прекривену болом. У срцу правде нема.
Одлазим у долине, тражим свој дом. Тамо је причешће. Рат страшан и нем.
И језик који више нико не разуме.

Жири који су сачињавали Александра Батинић, Мирослав Павловић и Славиша Крстић је тако одлучио. На осмом Песничком конкурус ,,Паланачко поетско лето 2022" је учествовало 205 песника, са 586 песама. У суботу, 24.9. од 14 час. ћемо имати част да представимо наш Изворник 12 и доделимо награде. Хвала свима на учешћу.