КРАЈ ВОДЕ
Осим руже и тебе
шта ми треба?
Сенка камена
дрхти на води.
Испуњена нашим осећањем,
река благо тече.
(Ја сам зимска ружа.)
3.11.1999.
ХТЕЛА САМ ДА ТИ НЕШТО
КАЖЕМ, НА ПРИМЕР, О ВОДИ …
На зимској обали
непрестано се мења призор.
Иза јаблана појавио се човек.
С црним кофером,
да ли се враћа или полази?
На реци се не види брод.
На траву, крај воде,
слеће птица:
схватио си да сам то ја.
10.11.1999.
ТОПЛА КУЋА
Повоје, можда је
донела небесница.
Благодатна!
Пре но што је настало море,
твоје тело
није било само твоје.
(У теби се наше светлости
стапају.)
У топлој води
зачиње се плод:
у јутарњем сну,
када ти је дарован љиљан.
3.12.1999.
ПОЗИВ
Ту се спајају
небо и вода.
Не смеш више речи са собом
да носиш.
На зимској плажи
оставили су чамац.
(Ја сам плава риба.)
Човек се спушта крај воде.
12.12.1999.
СЛИКА КОЈУ НАЈВИШЕ ВОЛИМ
Пружам руку.
На длану је вода,
светли бојом траве.
Шума крије глас:
месечина не допире.
Слушам песму пловке.
(Ја сам вода.)
6.10.2000.
Нема коментара:
Постави коментар