Ми у Нишу, Чегар 2024, на месту где се одвијала чувена битка из Првог српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића, а поводом 125 годишњице. Том приликом су се представили песници заступљени у Зборнику који је објављен поводом завршеног 34. конкурса ,,Синђелићеве чегарске ватре". Традиционално добри домаћини, сусрет драгих пријатеља.
НОВА КУЋА
Катарина Ковачевић
Једно смо кофер који вучем и ја.
Лагани и полупразни. У нама има по неколико књига,
углавном о разбојницима и нека поезија.
Колико год хладно да буде у новој кући, поезија иде уз
кожу, џемпери у ватру.
Па нека замирише чудно.
То гори мој страх од новог погледа кроз прозор,
од новог пута до нове кафане и стиска руке непознатог
човека
чије очи говоре: ,,Пријатељ сам, иако овако име као
моје никаа ниси изговорила“
То гори моја савест која није бирала кадће да гризе за
стомак и ноге.
Поебно је волела време пред сан.
А ноге, сад здраве, тврдо газе ову стазу
што се рачва ка води и ка пољу дивље траве.
У оба ћу уронити мирно,
обложићу се сољу и изаћи
бољег вида и најзад испавана.
Овде имам само флашу вина и пола осушеног хлеба.
Као причешће после живота
овоземаљског и жедног.
ПОЕЗИЈА ЈЕ КРИВА ЗА СВЕ
Јелена Меселџић Хаџи Видановић
Судили су ми
Због бојажљивог осмејка
У углу усана
Када је по њиховом узусу требало плакати.
Судили су ми
Због плавичасте искре у црном погледу
Светлије од хиљаду бакљи…
Судили су ми због сваке тишине
А викали су да ћутим.
Судили су ми
Што је та тишина гласнија од бесконачности
Изреченог.
По њиховом узусу
Судили су ми и због сунца у снегу.
Осудили су ме на своју таму
И нисам сама у том мраку
Јер поезија је крива за све
Када је читају по њиховом узусу.
Осудили су ме на глупост
Јер сам одлучила да живим носећи смрт у џепу.
У РАЈКОВОЈ ПЕЋИНИ
Љиљана Милосављевић
Кап по кап у мраку вековима
глувом тишином одјекује
слободан пад чудесне воде
за светлост лепоту ваја
Шума корењем тајну чува
озвездано небо још више
од некуд и светлост плава
незаборав оку обећава
У трајању недовршено
вода капље одмерено
невидљивом чаролијом
своје дело украшава
Нема коментара:
Постави коментар