На конкурсу ,,Ода
сунцокрету“, Центра за културу Мало
Црниће, за најлепшу песму о сунцокрету
за 2022. похваљена је и песма нашег Мирослава
Павловића из Крњева:
СУНЦОКРЕТИ
О, јасна ватро што пољем изгараш!
Надо, орујнела од тежачких снова!
Набујала недра равнице отвараш
да мирисом зноја и тајних сокова
подојиш, јутром омамљена чеда:
насмејана, ведра и са сунцем билиска;
с' погледом у зенит, нижеш у сто реда
озлатнеле главе, што руде кô ниска
дуката са једрих, тек процвалих груди
одсањаних цура. Затруднела њиво
семеном тежака, мирисом залуди
разујале пчеле што непогрешиво
разграбивши полен – осунчану пређу
сомотског руна, сву своју вредноћу
уносе у избе, што чуче уз међу,
да у медно саће наточе слаткоћу.
***
У јесен, кад златно одмота се клубе
мукотрпних брига, неуморни ратар
наоштриће тупе, искежене зубе
од челичног ,,Змаја“. Оседлавши ветар
започеће жетву, гледајући како
изгладнела авет ждере понос лета:
а у хладу чељуст падаће полако
одсечене главе зрелих сунцокрета.
А за 2023. песма наше Ане Ђурић Марјановић из Старог Села:
ОДА СУНЦОКРЕТУ
Пркосни и уздигнутих чела,
војници мира у пољу стоје,
одмаралиште зујавих пчела
које се сласним нектаром поје.
Умивени сунцем, заклети небом
и када грми и када сева,
крштени белим пшеничним хлебом,
пуни милине птичјег пева.
Ко грумен злата у тамној ноћи,
наклоњени земљи док живот спи,
сијају њихове светле очи,
док месец с' српом над њима бди.
Понети ветром у сенци биља,
осмехом својим на радост свикли,
и сви заједно срасли од миља,
заспали једном ту где су никли.
Нема коментара:
Постави коментар