Деца расту неприметно,
А са сваким сном све више.
Деца расту неосетно,
Као трава после кише.
Од осмеха деца расту,
С успаванком тихо, тише.
И ухвате за реп ласту,
Кад пролеће замирише.
Од маминих загрљаја,
Од нежности у том сплету.
С краја света до бескраја,
Најчудеснија на свету.
Расту деца, расту крила,
Уникатна, никад иста.
Мека, нежна као свила,
Као роса, бистра, чиста.
Мудровита и луцкаста,
Сва саткана од љубави.
Вретенаста и буцкаста,
Ко паперјаст облак плави.
Није важно на ког личе,
Од татиног да л' су кроја.
Док причају своје приче,
Јесу ваша, ал' су своја.
КАКО СЕ НОСИЋИ ЉУБЕ
На сва звона одрасли о љубави трубе,
А ја се баш питам -шта о томе знају?
Деци се погледом и носићи љубе,
Ко маслачци жути на ветру у мају.
Дечија је љубав кап росе на длану,
Прозирна и чиста, лепршава, бајна.
У њиховим очима све нежности стану,
Ко месец румена, као сунце сјајна.
На сва звона одрасли о љубави трубе,
А љубав се тајном најтајнијом скрива.
Деци се погледом и носићи љубе,
О њој се маштара, док се тајно снива.
Јер дечија љубав нису обећања,
Ни заклетве празне, тек тако речене.
Највише се воли, најслађе се сања,
Кад се очи сретну његове и њене.
ОДА СУНЦОКРЕТУ
Пркосни и уздигнутих чела,
Војници мира у пољу стоје,
Одмаралиште зујавих пчела,
Које се сласним нектаром поје.
Умивени сунцем, заклети небом,
И када грми и када сева,
Крштени белим пшеничним хлебом,
Пуни милине птичијег пева.
Ко грумен злата у тамној ноћи,
Наклоњени земљи док живот спи,
Сијају њихове светле очи,
Док месец са српом над њима бди.
Понети ветром у сенци биља,
Осмехом својим на радост свикли,
И сви заједно срасли од миља,
Заспали једном ту где су никли.
БЕЛЕШКА О КЊИЗИ
Збирка песама “Од осмеха деца расту” доноси читав спектар емоција кроз једноставне, али дубоко дирљиве стихове који славе љубав, детињство, природу и породичне вредности. Ауторка кроз песме успешно преноси топлину и нежност, често користећи слике које су блиске свакодневном животу, али их истовремено уздиже у поезију… Тања Радивојевић
Ана Ђурић Марјановићр ођена је 6.03.1981. у Смедеревској Паланци. Одрасла у селу Крушево код Велике Плане. Пише поезију од детињства и као девојчици песме су јој објављиване у дечијим новинама. Њен првенац, збирка поезије „Класје душе“, објављена је 2020-те. године. Чланица је Књижевног клуба 21. из Смедеревске Паланке од 2017-те. награђивана и похваљивана за своју поезију на конкурсима широм Србије. Живи у Старом Селу са супругом Зораном и има четири сина, Александра, Стефана, Матеју и Арсенија. Ово је њена друга збирка поезије.
Нема коментара:
Постави коментар