Драгана Ћатић (1960 - )

***

У крошњу сплело

своје увојке – сунце!

Леп рам за слику.

***

Упекла звезда.

Котрљају се зрнца

бисерног лета.

***

Загрлим сунце,

заиграм с таласима.

Последњи поздрав.

***

Међу сенкама,

звездама повезани

–живимо живот!

***

Враћам те песми

из које си стигао.

Та – није моја!

***

Иза облака

скрио се малени смешак.

Месец као срп.

***

Сањам и сањам...

Ноћ разбој свој развукла,

нову шару тка.

Објавила је пет књига поезије и једну књигу прозе:  На зрну душе (1995), Рам за песму (2000), Трепет лептирових крила (хаику поезија, 2010), Борових иглица плес (хаику поезија, 2015), Плаветни сневач (2016) и Новинарска (збирка новинарских репортажа 1999).

Влада Илић (1948 - )

ПЕЈЗАЖ: ТУЖНИ ДЕЧАК С ПТИЦОМ

У овом тужном пејзажу, извор – перо

Из репа тице – шуме истргнуто, царује,

Од многих смрти у истом дану, о, неверо,

Раздваја нас, сеје по кожи ноћи, дарује...

Са великом горчином на усни, дечак – свитац моли,

На златној струни успомене бљешти око – штит,

И сат – жижак дрхти у замишљеног лета смоли,

У временија тавна, препукла душе нит...

Окрене ли главу у ноћ, бриди студ –

У дан – с ожиљком дуге му се мири лице,

После дугог путоваља чезне свуд да

Тишином – небом сјати расуте звезде – тице

СВЕТИЉКА

ИЛИ ПОВРАТАК ПЕСНИКА У ДОМ

Пред вратима, сам на прагу куће

Унутра тишина мерка као звер

Душа песника овде ускрснуће,

Уз јабуке старе преостали ивер

Склупчало се у клупко камење

Налик је пауку сам звездани свод

Отварају се двери ко знамење

Кућа се заљуља ко у бури брод

Има ли бар мрава да ме ту дочека

Да прозборимо коју реч кратку

Под иконом светлост тиња мека

Као нежан звук снова о повратку

Још ту је и петролејка стара

Што светлошћу мери сасушене риме

А њом се тек ова ноћ претвара

У ледене прсте изненадне зиме

Пуца и кожа простора у тами

Светиљка излива жуч дуге самоће

У празној соби песма и ја сами

Ћутањем је храним, она глас мој хоће.

 

Објавио збирке песама: Тиха бљештања (1974), Снег (1980), Вашарлије (са Др Предрагом Бајчићем, 1982), Невидљиве нежности (2015), монографију Водна заједница у Паланци (1986), роман Прва повест о граду Некудиму (2004), Птице које ретко излећу, приче (2011), Родослов Шаренкапића у Малој Плани (2008). Драма (2008). Драма Пристајање уз ноћ (1976) и монодрама Грудва земље међу звезда (1978) награђене на ФЕДРАС-у и штампане у часопису Стиг. Позоришни комад за децу Бајка о снежном лептиру извођен у позориштима у Смедеревској Паланци (1980) и Великој Плани (1995). Приредио зборник сусрета песника Доње Јасенице Жубор песме на јутрењу (на Видовачи у Водицама, 1988). Писао рецензије књига паланачких песника, а књижевну критику објављивао  у Књижевним новинама, Браничеву и Стигу. Награђиван за поезију, причу, драмске и комедиографске текстове. Члан је УКС-а Србије. 

 

Теодора Тода Матић – Медић (1945), Сиднеј, Аустралија

Са косом боје

Жита вину се у облак

Очево лице.

Бескрајни талас

Мора однесе ме

Тамо далеко.

Необјашњиви

Гласови завичаја

Зову ме к себи.

Уживала сам

У горостасној шуми,

Мојих предака.

Угледах мајку

У сну потрчах она

У невид зађе.

Залеђено језеро

У ритму музике

Ждралови лете.

Медвед да дође

До меда и букву тресе,

Жалац у њушку.

Вуци на месец

Завијају а он од

Страха, пребледео.

На летњој жеги

Ено и змија своју

Кошуљу скида.

Поигравају се

И плачу капи кише,

Низ степенице.

По брежуљцима

Прелива се љубав

Насмејаног Сунца.

Из књиге Бол (Просвета), 2016.

Теодора Тода Матић-Медић рођена у Бајиној Башти. Школовала се у Београду. Ради као слободни новинар и књижевник. Заступљена је у деведесет и пет  антологија, зборника и лексикона широм света на српском и енглеском језику. Учесник је многобројних књижевних манифестација и добитник значајних признања. Поред  класичне поезије и прозе пише Хаику песме и приче за децу. Објавила је десет књига на српском две књиге на енглескм у Америци.

“НЕКО МЕ ИЗ ДРУГОГ ВЕКА ДАРИВА”,
“У ПОДНЕВИМА СУНЦА”,
“У ПЕСМИ ТЕ ТРАЗИМ”,
“ПРЕСТО СВЕТЛОСТ”,
“ЗЕМЉА СКРИВЕНА ИЗА МОРА”,
“БОГИЊА САМОЦЕ”,
“ОЦИ МОЈЕ МАЈКЕ”,
“ИЗГУБЉЕНА ЉУБАВ” хаикy поезије,
“МАГИЦНА ПЛАНЕТА” за децу, 
”ПОВРАТАК У ДЕТИЊСТВО” роман,

“LOVE LOST”и

“EYES OF MY MOHER”

на енглеском.

Књиге су јој преведене на енглески и руски језик. Председник је Удружења“Просвета” из Сиднеја, председник  Подружнице Поета у Аустралији, члан је УНС, УКС, и Удружења песника у Аустралији и Америци.