ПРВА НАГРАДА
Никола Стојановић, Јасика
ДЕДИНА
ЛУЛА
Још
су отворени бели капци дана,
а
украсно шибље на ветру палаца,
деда
пуни лулу са мало дувана
и на равна поља поглед нежно баца.
На тераси куће док промаја преде
и дим љут, плавичаст ко облак комеша,
ружа пузавица обавија греде,
а на жици чежња виси место веша.
Ваздух
је засечен са крилима птица,
док
небо у нове боје се прелива,
од
мотике снене пут је држалица
мраву што би опет руке да целива.
Задремао
деда, ал у сан му груне,
као
да се нова поља жита стиру,
а
заискри дуван лахор када дуне,
и жишка за жишком почива у миру
Као
жута течност подне с крова капље,
у
сновима деде мелодија лира,
крај
реке су роде, задиркују чапље,
док шуме сводови светог манастира.
Ко
дуван у лули и наде су згасле,
усне
деди ћуте, ал’ ја чујем јаук,
док
са тугом гледа празну шталу, јасле,
у којима своје мреже плете паук.
Сад
кад шума свлачи свој зелени јелек,
а
лист пожутели као коњић каска,
ја са
неба дедин булни чујем лелек,
па
пођу ми сузе од силине праска.
И док
косу моју дира ветрић лаган,
месец
храни звезде, поткрада ми риме,
ја
седим на трави мекој ко астраган,
а из старе луле успомене диме.
Никола Стојановић рођен је 07.03.1992. у Великој
Крушевици код Крушевца. Пише поезију, поезију за децу, хумор и сатиру. Студент
је права. Писањем се бави од своје 12-те године живота. Своје прве радове
објављивао је у неколико дечијих часописа, многе песме објављене су му у
новинама и књижевним часописима. Песме су му заступљене у неколико зборника
љубавне поезије и много веб сајтова. Објавио три књиге поезије: ''Љубав на
хоризонту'', ''Додири чежње'', ''Не реци ником''. Освојио много награда и
признања широм Србије, међу којима је награда ''Лаза Костић'' за поезију и
''Златна кацига'' за хумор и сатиру.
ДРУГА НАГРАДА
Армин Хусеиновић, Сарајево
ЗАБОРАВЉЕНИ
КИШОБРАН
Ноћас нећу доћи кући.
Рачуни ће остати
неплаћени и
заборављени кишобран
још дуго ће се
сушити у кафани.
Буде то.
Да падне први снијег и
да се неко
не врати кући.
Нека те то нимало
не чуди и не растужује.
Толико пута сам се
вратио.
Увијек рано ујутро
и без кишобрана.
Љутила би се,
понекад плакала
и кухала кафу,
да се отријезним.
Ноћас нећу доћи.
Први трамвај ће
обићи круг без мене,
снијег ће се отопити
и кафу ћеш пити
сама.
У кафани ћу оставити
превелик бакшиш и кишобран,
негдје успут
замирисаће печено кестење и
остаћу загрљен с неком врбом.
Нека те то нимало
не чуди и не растужује.
Буде то.
Да падне први снијег
и да рачуни остану
неплаћени.
Армин Хусеиновић,
рођен 01. 09. 1982. године у Сарајеву где је завршио основну школу и гимназију.
Тренутно је апсолвент на одсеку за
босански језик и књижевност народа БиХ на Филозофском факултету у Сарајеву.
Аматерски се бави глумом и режијом. Песме је почео писати још као дете, у рату,
и како сам каже, није се успео решити испрепаданог детета, ни у поезији, ни
иначе. Објављивао је у „Рукописима 33“, затим у „Знаку“ и „Свесци“. Са својом
поезијом учествовао је на Априлским сусретима у СКЦ-у у Београду 2011. године.
ТРЕЋА НАГРАДА
Горан Ранчић, Бабушница
шта
учинити
с љубављу
може да
се
претвори
у цвет
може
свој нежни
свемир
зачети
у твоје
просторе
може ако
хоће
време
да избрише
време
твог рођења
време
мог рођења
само је
немој
усамљене
вечери
стављати
крај узглавља
да мирисом
испуни
сву ноћ
украшће
ти снове
ма какви
били
ако се
претвори у јегуљу
онда не
знам шта ћеш
ни ја нисам знао
Горан Ранчић, рођен, 10. 04. 1960. године у
Бабушници. У књижевној периодици и зборницима заступљен: кратке приче, поезија,
хаику и хаибун, приче на дијалекту.
Објавио:
Збирка
поезије – зкатан кључ од непотребних речи – Мали Немо, Панчево, 2004. године
Збирка
прича на дијалекту – Сећање – Народна библиотека Бабушница, 2012. године.
Збирка
поезије – пепео славуја старијег од песме – у штампи.
