КЊИЖЕВНОСТ ПОНЕДЕЉКОМ

Драгослав Лацковић

НЕБО ЈОШ НЕМА МИЉЕНИКА

Опружен на похабаном кревету
Опијен мирисом града
Дрхти мој смех
У тамној и влажној ноћи
стихотворим
прозор је отворен
Решетке вековне
Затворен од ратника из горе
Самујем
Илузија ми је свеприсутна
Одсуством својим
Живех на ушћу двеју река
одакле сам волео
Самоћу испреплетану сном и тишином
Запитан где сам
Међу каквим људима
између великих бедема
О које удара ноћни ветар

Желим да одем даље
од тог осећаја
Иначећу постати плен
Гладног косца


Милан Милошевић

НЕКО ТРЕЋИ

Љубио сам тебе ти си другог хтела
Желим ти да будеш неверноме жена
Ти да волиш њега а он неку другу
Па да тако будеш и ти понижена.

Да га волиш страсно, к`о некад ја тебе
А он исто тако само неку другу
Она опет трећег-и тако у низу
Онда ће се љубав вртети у кругу.

Саша Мићковић

БОГОРОДИЦА

Покрећеш у мени оронуло биће
разлистала душо мани се тог страха.
Шапутање Твоје буди ме док свиће
смркне ми се, бљеснеш миришљавог даха.

Клонуо сам Звездо, нек израсту крила
телу овом које камен је без Тебе.
Понизност је моја и скрушеност била
челичена вером да би спас`о себе.

Често се колебам, постанем к`о мрва
клањам Ти се, улиј храбрости ми мало.
У мислима да ми будеш искра прва

бисерно божанство у атом ми стало.
Узвишена тако љубављу ме такни
мртвило из мене ка светлости макни.


Звезда Пејовић

ЗАЛАЗАК

Проговорићу
Над раскошним тренуцима
Овенчане младости
Спознавајући лик старице
У освиту
Где бити
Након оптерећених годуна
Кога тражити

У месецу исчезавајућег сјаја
Ухвати одлазећу нит живота

Настани се
У шаци свевишњег.


Зорица Курбајлија

НОСТАЛГИЈА

Сусретала сам се са проблемима разним
сенчила разочарења бојама празним
слушала пуста обећања и приче
гледала лажи, све једна другој сличе.
Опекла се небројано пута на љубавне јаде
била сведок како у прах нестају наде.
лутала са ове и оне стране, носила ме магија
али ништа ме није тако болело као носталгија.
Мириси, осећаји, сећања попут вртлога и сад
покрену мисли као покварени сат уназад
Подсете на ноћи окупане у месечини
и сваку звездицу урезану у успомени.
Најтеже падну те вечери и ноћи беле
Помислим са ким их други људи деле
Када се душа у камен претвара
Коме се тада срце отвара?
Ал` не причам о томе, не желим
Ни са ким своју носталгију да делим,
напишем по који сонет, по који ред
загризем уста, затворим очи, идем напред.
И онда опет та која слика или написан стих
заврте моје мисли и зачас понесу их.
Врати ме ветар што наноси мирис зове
на оне дане на недосањане снове.


Радица Милошевић

ЖИВОТНА РЕКА

Живот је ко река необуздана дуга
Од извора ка ушћу је већа
На једној обали је туга
А на другој је срећа.

Раме уз раме срећа и туга
Осмех и сузе, кошмар и склад
Љубав и мржња два ратна друга
Смењују се од постанка до сад.

Река живота често урони у вир
Промени свој ток у једном дану
Наруши душевни мир
Вртлог нас баци на једну страну.

Животи су дар од Бога
И познато је нису вечни
успех зависи од много тога
у борби добра и зла тежимо срећи.

У љубави истрајмо до краја
Поштовати и волети знамо
Пронађимо лепо што нас спаја
Јер имамо само колико дамо.

Фото албум "Књижевност понедељком"