СЕЋАЊЕ

29.11.1922. - 16.8.1984.

Душан Радовић

(књижевник, песник, писац, уредник дечјих емисија на радију и телевизији)

Душан Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша. Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две породице, веома различите. Породица Радовић била је из Чачка - просвећена, образована, строга и пуна врлина. Друга је била породица Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи - железничара, али пуних топлине и љубави.

Породица Душана Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Од 1938. живи у Београду. Студира филозофију а затим ради на разним пословима (Уредник у „Пионирским новинама", уредник дечје редакције Радио Београда, главни уредник Дечје редакције ТВ Београд итд.). Са познатог ,,Студија Б" одлази 1983. у пензију. Преминуо је 16.8.1984.год.

У његовој породици се живело строго и озбиљно. Отац је био веома привржен породици и Душан га је обожавао без обзира што је био строг. Прву песму написао је са 9 година и посветио је њему.

Душан Радовић је био књижевник, дечји писац, уредник дечјих емисија радија и телевизије, дечјих часописа и ТВ серија. Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и документарне филмове. Поједине његове књиге преведене су на немачки, руски, енглески и друге језике. За свој рад добио је низ награда. Издвајамо награду,,Змајевих дечјих игара", ,,Невен", ,,Младо покољење" и друге. За текст позоришне представе ,,На слово, на слово" добио је награду ,,Стеријиног позорја", а за збирку ,,Смешне речи" почасну диплому ,,Ханс К. Андерсен" међународног друштва за бригу о књигама за децу . Постхумно добија БИГЗ-ову награду. Захваљујући њему у Београду излази „Полетарац", један од најбољих часописа за децу у Европи. Београђани и сада памте његову радио-емисију ,,Београде,добро јутро" којом их је будио.

Текстови и име Душана Радовића налазе се у Буквару, читанкама, домаћим лектирама, енциклопедијама, називима улица и установа, часописима.

Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге:

,,Поштована децо", ,,Тужибаба и још 9 једначинки", ,,Смешне речи", ,,Зашто деца чачкају нос", ,,Како је кит постао домаћа животиња", ,,Причам ти причу", ,,Где је земља Дембелија", ,,Разбојник Кађа и принцеза Нађа", ,,Вукова азбука", ,,Че, трагедија која траје" ( са М. Бећковићем ), ,,Црни дани", ,,Зоолошки врт Београд", ,,Доколице", ,,Београде, добро јутро" ( 3 књиге ), ,,Волимо Београд свакога дана по мало", ,,Позив добрим људима", ,,Никола Тесла", ,,Није - јесте", ,,Игре и играчке", ,,Крокодокодил", ,,Седи да разговарамо", ,,Плави жакет", ,,Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак" - поезија и проза за децу у 4 књиге.

Постхумно су приређене књиге: ,,На слово, на слово", ,,О плакању", ,,Вестерн", ,,Женски разговори", ,,Кратке приче" и ,,На острвy писаћег стола".

Душан Радовић је мислио да поезија треба да обрадује, а не да збуњује читаоце . Деци је пружио добро књижевно штиво, здраву поуку, игру и ослободио машту. Волео је рад, истину, а презирао нерад и све што лаже себе и друге. Обичним, разумљивим језиком помаже да у животу сагледамо оно што је истинито, право и да развијамо модеран књижевни укус. Према деци се односи са поштовањем као према одраслој, озбиљној публици. Његов рад је ризница поука и порука као што су: ,,Част ђаку", ,,Поштована децо, Будите искрени и строги према свима које волите, до којих вам је стало а лепо васпитани за све друге према којима сте равнодушни", ,,Ко уме да се радује - има чему да се радује", ,,Радост је привилегија оних који мисле скромно о себи, а лепо о животу", ,,Не морате ви трчати - нека трче деца, деци је то лакше и природније", ,,Имати пријатеља, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати - нема пријатеља", ,,Неко из детињства понесе само успомене, а неко сачува у очима, ушима, у срцу још мало оне радозналости и немира па уме да се игра и радује малим стварима", ,,Не морате бити ни добри ако вам је доброта једина врлина. Лењи и добри, неспособни и добри, равнодушни и добри - само су компромитовали доброту".

Драги мој читаоче!
Ако некада будеш писао, мораћеш о нечему да пишеш . А то о чему ћеш писати дешава ти се баш сада у седмој, десетој или тринаестој години. Због тога немој журити са писањем. Нека ти се сада што више дешава. Писати се може само из богатог живота. Запосли сада што више своје очи, уши, руке и ноге. Гледај, читај, тражи, преврћи, премећи. Касније ће све то проговорити из тебе кроз тајну која се зове песма

AFORIZMI:

Zima je kao i žena - ima dobre i loše strane. Dobre strane joj se vide, a loše osećaju.
Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.
Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
BRAK se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi. ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da...
Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.
Juče je Konjarnikom protrčalo malo, čisto i rumeno prase. Pobeglo je sa nečije trpeze. U poslednjem trenutku. San svakog praseta je da umre kao svinja.
Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio - otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika...
Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.
U fudbalskom klubu Partizan danas će se uvežbavati spasonosna kombinacija: ovako, pa ovako, pa ovako i - gol. To je najjednostavnije i najefikasnije.
Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist.
Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac! Beograde, dobro jutro
Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u mokraći. Niko baš nije da nema nigde i ništa. 
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.
Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.
Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.
Ateisti ne moraju biti pošteni. Nema boga koji bi za njih bio nadležan.
Volite svoju decu i kad su kriva, jer ce ih život kažnjavati i kad nisu.
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.
Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kada odlaze.
Lepše je biti nečija baba nego samo baba.
Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đacko doba.

Kada razmišljate o ženi svog života, dozvolite i majci da konkuriše za to visoko zvanje.

Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.

Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.

O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.

Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.

Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.

Dobra je svaka muka koja nas povezuje, i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi - postali još gori.