Уздарје песнику
Љиљана
Милосављевић
Наранџа месеца се црвени
погледам да се оком заплави
руке ти босиљком миришу
у песму те састављам
а сат у тишини одбројава
Чудне ли доброте у теби
као да испирам песак
сукњом у води до колена
а засија зрно златно
кад се најмање надам
Па се смејем као дете
опчињена плавим сјајем
огледајући се у песми
заборављам откинуту сузу
што је у углу усана заспала
31.8.2012. 20.57
Ovo je pesma koja čoveka ne može ostaviti ravnodušnim, ovo je pesma koja u čoveku budi svitanje, ovo je pesma pored koje ćemo uvek potražiti voljenu, rukama dodirnuti jagodice na ispruženim rukama, zavoleti i kad smo u mraku slučajno okrznuli deo priče za tek stasale bore baš zbog "suze što je u uglu usana zaspala". Čestitam Ljiljo!
ОдговориИзбришиHvala! Drago mi je ako je tako ispalo...
ОдговориИзбриши