”ŠUMADIJSKE METAFORE” 2013.- кратка прича

Nenad Glišić, Kragujevac, I nagrada – PREDVEČERNJA ŠETNJA 
Dok sumrak ovladava, a ja u njega ušetavam, sa moje leve strane, iz kruga auto-otpada grupa sitnih lopova iznosi delove starih automobila koje će preprodati u staro gvožđe, sa desne strane, druga dvojica seku stabla za ogrev iz šumarka pored puta. Prolazim ja trotoarom, prolaze automobili ulicom i niko se ne uzbuđuje: ni oni koji tegle svoje terete, ni mi prolaznici. Svako gleda svoja posla.
Dole, u centru grada, mladi snobovi se napadno smeju, a sitni i srednji kriminalci, hodom sa izbačenim laktovima i svojim džipovima trude se da zauzmu što više prostora, dok gledaju mrko unaokolo.
Upijam idilične nedeljne utiske, pre no što s e vratim u topli porodični bunker.

Marko Miljković, Kragujevac, II nagrada – PROGONJEN

Povremeno me je proganjao taj lik. Izbezumljen, umišljen i zamišljen. Sa deformisanom grimasom i ludačkim pogledom. Meni tuđ i nepoznat. Uvek danju. Plašio sam se da ne dobijem košmare od njega, jer sam voleo da spavam. Dok sam izlazio iz kuće, viđao sam ga u prolazu, obično se kretao pored mene. I to ne uvek. Otkad izbegavam ljude i ne izlazim napolje, posećuje me sve ređe. Ali, svaki sledeći susret je sve strašniji i gori. Isprva je bio nekako normalan., Kao uplašen i iznenađen susretom očiju. Sad mi se čini da je naviknut na svoje i moje prisustvo. Sve je nesređeniji; kao da ne mari za to. Zarastao u bradu, s podočnjacima i podnaduo od spavanja. poslednji put sam ga video u kupatilu. Otišao sam da se umijem i nehotice podigao pogled. Opet sam ga video posle dugo vremena. Nisam mogao da izdržim. Prestravio me je svojom pojavom. Izgledao je kao homo sapiens bez Čoveka u sebi. Kao da sam zver koja brani posed, stegao sam pesnicu i udario iz sve snage. Ogledalo je puklo. Lik je izgledao nekako izvitoperen i sablastan. Strgao sam ogledalo sa zida i lika je nestalo. Ne usuđujem se da ponovo odem u kupatilo. Možda izbija iz zida a ne iz stakla. Razmišljam da srušim zid.

Danijela Padejski, Valjevo, III nagrada – SNOVIDNO PUTOVANJE

Zaustavio se voz između dve stanice. Kvar. Vagoni krcati putnicima. Svi sede i dremaju. Deca, studenti, vojnici, radnici, penzioneri, beskućnici… Kategorije se umnožavaju. Mašinovođa, levoruk, mrkog pogleda, premešta se sa noge na nogu. Kreće kroz hodnik da proveri spisak putnika. Tišina zbunjuje. Pogled se magli. Putnici umesto karti drže ikonice. Blaženstvo sna. Tumači poglede, upija nesreću. Znakovi na prozorima – prizori sećanja. Putovanje se nastavlja iako voz stoji.