ЧИТАОНИЦА

Студентски књижевни лист ВЕСНА, Београд, март 2014

http://www.scribd.com/doc/212834608/Vesna-Mart-2014 https://www.facebook.com/sklvesna

  

ПЈЕСМА ИЗ ТАЈНЕ БАШТЕ 

То јутро

Купине су мирисале на колач

И црна мачка је прешла улицу

Носећи срећу о репу

Нико није питао како

Тог дана 

 Дрвеће је пјевало птицама 

И облаци су падали на кишу

Нико се није томе чудио.

Тог поподнева 

Парк се шетао кроз људе 

А људе су шетали пси.

Нико није питао зашто.

Те вечери 

Пријатељи су пронашли свица 

И Мјесец је угасио небо, 

да бар једном звијездама каже.

 Лаку ноћ.

Милена Правиловић

ВЛТАВА

Прелудирали су јој обесни младићи,

Док јурила је низ Храдчане боса.

С гором у себи,

Ко сељанчица у велеграду.

Под мостом би застала тек да се одмори,

од бега уморна мисао једина.

До краја једног века,

Текла је И текла.

“О Влтаво њежна,

шапутала би роса.

Свешумска вило,

Свадбена гласнице.

Постојна си хладна, мирисно топла,

Травната водo, земнога рода.”

До краја једног века,

Текла је И текла.

“Застани.

Слава ти водо,

Слава ти с плодом.

Проста ти душа словенска водо.

Водо.

Побједе орла,

Последња славо.”

Отава оста за њом,

И у њој.

Отава страшна И набусита,

Отава лева И Отава десна.

И сви јој сјеме поклањаше,

И оста једна од свих за све.

Отава Влтава,

Сазава Влтава,

Лузница Влтава,

Бероунка Влтава.

Влат једна у свих Словена.

До

краја једног века,

Текла је И текла.

Дејан Војводић