Саша М. Угринић
ХИЉАДУ ЗВЕЗДА
Сунце скоро да је зашло за
таласасте обрисе непознатог предела.
На прашњавом, кривудавом путу
лежао је стари џак од грубе тканине, допола напуњен, одрешеног, благо
пресавијеног слободног краја до тренутка када је почео да дува ветар:
разнобојно перје излетало је у своју игру! Боје су се разазнавале
изблиза. Један крај пута губио се у даљини, а други у погледу...
Из постојећих прича могло се
закључити да је свако перо један догађај,
дан, живот, свет, музика настала при сучељавању честица ваздуха када оне међу собом размењују искуства, било да се ради
о овом перју или перју птице у лету, било да је у питању додир и разговор с
крљуштима, крзном, кожом, лишћем, стењем, водом, или неким другим видом
природе.
Убрзо су се сенке стопиле с
тмином. Гледано из те тачке, залазак једне, условио је излазак хиљаду других
звезда и беседа.
Сад пада киша. Негде, у мраку шуме
у подножју брда, и даље се роје јата свитаца.
НА ПОЛА ПУТА
Растанку је претходила бурна
расправа, али, волели су неке исте ствари,
па су уз обуздавање емоција преиспитивали
своја мишљења, што је довело до осећања раста
извесне недоречености. Како је постајала и опипљивија, постепено се увиђало да је, заправо, саставни део супротног полазишта.
После је свако отишао својим путем,
не слутећи да су се нашли на пола пута, на тачки равнотеже.
Разликовали су се по годинама
старости. Ономе ко их је видео у загрљају, то није сметало.
Зоран Тодор
ФУТУРИСТИЧКА НОЋ БОРЕ СТАНКОВИЋА
Ноћ летња.
Друм широк, прав, царски.
Небо испресецано беличастим димом,
млазних авиона.
МЕСЕЧАР
То је место на којем се сан
прекида, а дани постају снови.
Ходам на рукама.
Из овог угла месец изгледа
посебно лепо и зато правим салто.
Падам дуго, али тло дочекујем на
ногама у облаку месечеве прашине.
На овом месту почињу снови, а
ноћи постају јава, и често, кад ме обузме сета,
заједно са месечевим псима тужно лајем на звезде.
Нена Радуловић
СТВАРНОСТ ИЛИ ПРИВИД
Глува мрављива ноћ коти се
по крововима кап по кап. Човек у молитви гледа своју сенку ишчекујући немилост
громова. Киша крадимице мотри. Скупљена испод капуљаче космичких веза убрзо ће
да заскочи човека за врат спремна да ту и заноћи.
Али, човек се не предаје.
Тучаним кораком улази у
есенцију времена подругујући се са лествица бесконачности мрављиве ноћи.
Са трном на крилима ветар се
несташно котрља.
Сад ће да лупи у врата.
Лукавством надмудрени
громови мењају правац руку под руку са кишним капима.
Стварност или привид?
ПРЕОБРАЖАЈ
Електрична тестера оштрим
сечивом забада се у срце старог бора који, убрзо располућен преко годова, грозничаво
задрхта.
Крошња стабла последњи пут
загледана у плаветнило неба, уз цвркут узнемирених птица и цвилење полегле
папрати, круни зелене сузе које са мирисом јода капљу на сломљена крила
лептира.
Пламени језик тестере без
милости баца, као новорођенче голо дебло, у
загрљај другог сечива
задуженог да крхке прсте стабла сасече
до ноктију.
Подељен између живота оног
пре и оног после, из срца бора излете лептир сломљених крила.
Љиљана Милосављевић
ПРАЗАН ДАН
Данас је слава мога деде по мајци
а нико не слави. Брат слави женин рођендан. Краљевић Марко, кажу, узео је
својевремено, славу ујчевине, Ђурђевдан! Тужна ћутим.
Да мачка не искочи и телефон
грешком не зазвони, никога живог данас, ни срела, ни чула не бих.
Дедину славу синови на небо понели
а потомци заборавили.
( НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ 2013 - АЛМА, Београд, 2014)
Нема коментара:
Постави коментар