ВИСЛАВА ШИМБОРСКА

Терорист, он гледа

Бомба ће експлодирати у кафани у тринаест и двадесет.
Сада је тек тринаест и шеснаест
Неки ће још стићи да уђу,
Неки да изађу.

Терорист је већ прешао на другу страну улице.
Та раздаљина штити га од сваког зла,
а призор - као у биоскопу:

Жена у жутом жакету, она улази,
Човек с тамним наочарима, он излази,
Младићи у фармеркама, они разговарају,
Тринаест и седамнаест и четири секунда.
Онај нижи има среће и седа на скутер,
а онај виши улази.

Тринаест и седамнаест и четрдесет секунди.
Девојка, она иде, са зеленом траком у коси.
Само што је онај аутобус одједном заклања.
Тринаест и осамнаест.
Нема више девојке.
Је ли била тако глупа и ушла, или није,
то ће се видети кад буду износили.

Тринаест и деветнаест,
Некако нико не улази.
Зато још излази један дебели ћелави.
Али ено, као да нешто тражи по џеповима и
у тринаест и двадесет без десеет секунди
он се враћа по те своје бедне рукавице.

Тринаест и двадесет.
Време, како се оно вуче.
Ваља сада.
Још не сада.
Да, сада.
Бомба, она експлодира.