Зоран
Тодор
ГЛАД
Усамљени
пас грицка ивицу сенке свеже свињске полутке, окачене високо испред месаре.
Јурећи
лево-десно – онако како је уз шкрипу, помера ветар.
И
то даје читавој представи облик надреалног звука који пара уши и вибрира по гладним очима
Јован
Рукавина
***
Писац
је на све спреман. Иде на све или ништа. Хоће све, а сви мисле да је ништа.
Али, на крају неко (и) буде писац. Од значаја. И остави трага. И остане. Да
сија вековима.
Драган
Ј. Ристић
УПОМОЋ!
Ево
га, познати политичар! Већ колико минута не затвара уста. Гасим тон на
телевизору. Он као риба на сувом тражи помоћ водитељке.
Светлана
Нешић
СТАРАЦ
Само
је стао насред пута. Није умео да крене даље.
Прашњави
друм, као гуњ. Бљесак минулих година заискри у оку. Замагљен поглед у даљину.
Куда даље? Како? Није се штедео када су га терали да ради, ни када се сам
терао. Није се жалио, и коме би!? Научен да слуша и људе да воли.
Ти
исти људи су га издали. Сада је сам насред пута.
Љиљана Милосављевић
А ЧАРАПА
Ко
ми украде чарапу?! - дозива ме усред ноћи, уствари, одавно је прошла
поноћ. Знам да сам их оставила крај пећи да се суше. Њих највише воли. Устајем,
шта ћу? Загледам, где би све могла да западне, ништа. Она седи и запомаже,
украдоше ми чарапу!
Тако се дешава и са папучама? Пре неки дан сам их тражила и под креветом, под
јастуком, на разним местима, на сталажи са књигама, нема па нема. И кад сам
одустала, погледам у пролазу, заденула их између душека и странице кревета.
Мислим се сад и око чарапе, није она далеко, али ноћ је. Пипнем јој леву ногу,
нађох је. У сличним црним чарапама спава, додајући поменутој нози још једну,
угледала је другу и помислила да су јој украли прву.
Весна Денчић
БЕЗ ОКЛОПА
Откинуо
је дугме са ревера. Висило је без неког смисла и било је логично да га уклони.
Потом је бацио поглед на ревер. Потпуно искрзан, прекривен ситним
куглицама дотрајале тканине више је личио на место пораза него на подлогу за цвет. И њега је откинуо. Џеп. Зар у тој баруштини да
плива бела марамица? И њега је откинуо, без обзира на то што нема белу марамицу и што нема шта да се запрља.
Кидајући
део по део, отварао је простор умореној души.
Нема коментара:
Постави коментар