Зоран Богнар (1965)

АКО СЕ МРТВИ ЈЕДНОГ ДАНА ВРАТЕ

Ако се мртви једног дана врате,

никад више ништа неће бити исто,

никад више насиље неће победити разум.

Отвориће шкрињу попут отвореног неба

нудећи нам врховни досије и доказе грубе.

Ако се мртви једног дана врате,

никад више укаљане руке неће изгледати чисто,

никад више јаук неће нађачати шум.

Отвориће нам очи да гледамо како треба,

да схватимо да врат и нож не могу да се љубе.

Ако се мртви једног дана врате,

никад више коров неће бити цвеће,

никад више у дечијим вртићима гроб до гроба.

Њихове силуете зауставиће крике,

њихове речи добиће предност.

Ако се мртви једног дана врате,

никад, о Господе, никад више неће

песник бити гласник глувог доба.

Кроз рамове излетеће заробљене слике

и боје ће добити своју праву вредност.

Ако се мртви једног дана врате

и баце нам пред ноге своје посмртнице,

те личне карте са небеске њиве,

никад их више нећемо пустити да оду

у смртни вихор да их поново врти.

Ако се мртви једног дана врате,

приметићемо да свако од њих има насмејано лице,

јер они су хтели још дуго да живе.

Они ће разбистрити сваку мутну воду,

откриће нам кривце за њихове смрти.

Ако се мртви једног дана врате,

понеће са собом Ново свето писмо

и одржаће живима светолику мису.

Већ сад чујем кости како шкрињу гребу

и желе да изроне кроз натопљену земљу.

Ако се мртви једног дана врате,

бићемо са њима, ми што сада нисмо

и они што никад повредили их нису.

Многи обешчашћени тада моћи ће гледати ка небу,

а многи слављени мораће гледати у земљу.

Београд, 1992.

Песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар.

www.zoranbognar.com